Evropska unija planira da finansira operativne troškove vlade u Kijevu najmanje tri meseca, izvestio je u ponedeljak Politiko Evropa, pozivajući se na diplomatske izvore. 15 milijardi evra bi se prikupilo kroz novu emisiju duga, koristeći šablon koji je uspostavljen za olakšanje Covid-19.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da mu je potrebno 7 milijardi dolara mesečno (1 dolar = 0,95 evra) za isplatu plata, penzija i drugih državnih rashoda. SAD su se obavezale da će obezbediti trećinu te sume u naredna tri meseca. EU namerava da nadoknadi razliku specijalnim obveznicama, navodi Politiko.
Evropska komisija (EK) je u petak obavestila ambasadore zemalja članica o planu, navodi list. To podrazumeva izdavanje duga uz korišćenje garancija zemalja članica EU. Šema je strukturisana u skladu sa SURE, programom koji se koristio za prikupljanje 100 milijardi evra pomoći za građane EU koji su ostali bez posla zbog blokade Covid-19. Taj dug je zatim sekjuritizovan kao obveznice u rasponu od 5-30 godina.
„Kad god postoji problem sa novcem, [Komisija] kaže SIGURNO!“ Politiko je citirao diplomatu.
Plan bi mogao da bude predstavljen već 18. maja, a najmanje tri zemlje – uključujući Austriju, Nemačku i Grčku – zatražile su alternativne opcije, navodi list. Navodno se nadaju da će se i zemlje koje nisu članice EU poput Japana, Norveške i Velike Britanije „uključiti“, ostavljajući EU manje tereta duga. Francuska je takođe predložila da šefovi država EU razgovaraju o problemu na samitu krajem maja.
U međuvremenu, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel predložio je drugu opciju za finansiranje obnove Ukrajine: konfiskaciju ruskih deviznih rezervi koje su trenutno zamrznute pod sankcijama EU. Borel je ukazao na primer Vašingtona koji je konfiskovao sredstva avganistanske centralne banke nakon što su se SAD povukle iz Avganistana, a talibani preuzeli vlast. „Puno je logike“ koristiti rusku imovinu na isti način, rekao je Borel za FT u intervjuu objavljenom u ponedeljak.
U februaru je američki predsednik Džo Bajden zaplenio polovinu od 7 milijardi dolara imovine Da Afghanistan banke koja se nalazi u američkim finansijskim institucijama, rekavši da će ona ići na obeštećenje žrtvama terorističkih napada 11. septembra, dok će druga polovina ići na „korist Avganistanski narod i za budućnost Avganistana“, iako nije precizirano kako.
Njujork tajms je taj potez opisao kao „veoma neobičan“, talibani su ga osudili kao krađu, a čak ga je i bivši predsednik Avganistana koji podržavaju SAD Hamid Karzai nazvao „nepravednim i nepravednim i zverstvom protiv avganistanskog naroda“.
