EU je u sredu napravila svoj prvi značajan korak ka pokretanju digitalne verzije evra, kontroverznog projekta koji su doveli u pitanje političari i banke.
Od Kine do Sjedinjenih Država, Jamajke do Japana, više od 100 centralnih banaka širom sveta istražuje ili se sprema da uvede digitalne valute kako elektronska plaćanja rastu, menjajući način na koji ljudi troše svoj novac.
Kretanje ka stvaranju digitalne verzije jedinstvene valute počelo je 2020. godine kada je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard predložila ideju i njeno telo sa sedištem u Frankfurtu pokrenulo javnu konsultaciju.
Evropska komisija, izvršna ruka EU, objavila je u sredu predlog koji će biti pravni osnov na kome bi ECB mogla da pokrene digitalni evro.
Valuta bi bila dostupna pojedincima koji žive u zoni evra i posetiocima. On bi građanima ponudio dodatnu opciju plaćanja za korišćenje onlajn i oflajn sa svojim digitalnim novčanicima, čime bi se obezbedila anonimnost kao i kovanice i novčanice.
Konačni zakon moraju podržati 27 država članica EU i Evropski parlament.
Ljubitelji digitalnog evra kažu da će to dopuniti gotovinu i osigurati da ECB ne ostavi prazninu koju kasnije popune privatni igrači – obično izvan EU – i druge centralne banke.
„S obzirom na to da je evro već druga valuta na svetu po kojoj se najviše trguje, to nije oblast u kojoj možemo da priuštimo da ostanemo iza krive. Moramo da idemo napred sa digitalnom valutom“, rekao je novinarima potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis.
Kritičari dovode u pitanje potrebu za digitalnim evrom, a banke upozoravaju na velike rizike, dok je studija ECB pokazala da je javnost zabrinuta zbog privatnosti plaćanja.
ECB i komisija „teškoće da iznesu ubedljiv dokaz zašto nam je potreban digitalni evro i kakvu dodatnu vrednost će on doneti“, rekao je nemački poslanik Markus Ferber.
U predlogu komisije se navodi da su „dugoročne koristi od digitalnog evra… nadmašuju njegove troškove” i upozorava da „troškovi nečinjenja mogu potencijalno biti veoma veliki”.
Lagardova je u martu rekla da je digitalna valuta važna za otpornost i za „čuvanje evropske autonomije plaćanja“.
Mnoga sredstva plaćanja „nisu nužno evropska“, napomenula je, dodajući da je „veoma nezdravo oslanjati se na jedan jedini izvor plaćanja“.
Američki giganti Visa i Mastercard trenutno dominiraju na globalnom tržištu plaćanja karticama.
Drugi pak tvrde da planovi bloka predstavljaju probleme ukoliko EU ne preduzme druge neophodne korake.
Banke su upozorile na rizik od bankrota jer bi klijenti mogli da drže svoja sredstva na digitalnim računima u evrima i novčanicima, udaljavajući ih od bilansa banaka.
„Da bi se banke zaštitile od rizika bežanja depozita i da bi se ograničio negativan uticaj na sposobnost banaka da finansiraju privredu, važno je postaviti odgovarajuća i čvrsta ograničenja u posedu i transakcijama“, saopštila je Evropska bankarska federacija u sredu.
Predlog ukazuje da će postojati ograničenje koliko novca ljudi mogu da drže u digitalnim evrima. Zvaničnici ECB predložili su gornju granicu od 3.000 evra (3.300 dolara).
Digitalnoj valuti će biti dodeljen status „zakonskog sredstva plaćanja“, što znači da mora biti prihvaćena kao plaćanje. Ali bi bilo izuzetaka, uključujući mala preduzeća koja ne prihvataju bilo koji oblik digitalnog plaćanja.
ECB bi trebalo da da formalno zeleno svetlo digitalnom evru u oktobru i očekuje se da će biti dostupan od 2027. godine.
ECB je pozdravila predlog komisije, za koji je rekla da nudi „privatnim posrednicima odgovarajuće ekonomske podsticaje da distribuiraju digitalni evro kao i druga digitalna sredstva plaćanja, istovremeno sprečavajući previsoke naknade za trgovce“.
ECB ima tešku bitku da pridobije Evropljane.
Javna konsultacija je pokazala da je prioritet broj jedan kada je u pitanju digitalni evro privatnost.
Da bi smirila strahove ljudi, ECB je naglasila da neće pokušavati da kontroliše kako ljudi mogu da troše digitalnu valutu ili da je koriste za nadzor, kao što kritičari tvrde da je slučaj u Kini.
„Ovo nije projekat Velikog brata za onlajn plaćanja“, rekla je komesarka EU za finansijske usluge Mairead McGuinness na konferenciji za novinare u Briselu.
„Sa digitalnim evrom, privatnost podataka će biti ista kao i za postojeća privatna digitalna sredstva plaćanja. Za plaćanja van mreže, privatnost podataka će biti još veća.“
U predlogu komisije navodi se da će digitalni evro „biti dizajniran tako da minimizira obradu ličnih podataka od strane provajdera platnih usluga“ i ECB.“