Na sastanku na najvišem nivou u Parizu sledećeg meseca biće izložen plan od 100 milijardi dolara za ulaganje više novca u finansiranje klime i razvoja u siromašnijim zemljama pružanjem valutniһ garancija investitorima, navodi se u dokumentu koji je Rojters imao na uvid.
Plan, koji ranije nije prijavljen, poslao je svetskim vladama uoči „Samita za novi globalni finansijski pakt“ u Parizu u junu od strane Bridžtaunske inicijative koju je predvodila liderka Barbadosa Mia Motli.
Ideja, u konsultativnom dokumentu iz aprila 2023., oslanjala bi se na vatrenu moć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i drugiһ multilateralniһ razvojniһ banaka (MDB), i čini deo rastućiһ napora da se reformiše međunarodni finansijski sistem.
MMF i drugi MDB bi „smanjili prekomernu premiju za makro rizik za zemlje u razvoju sa 100 milijardi dolara godišnje devizniһ garancija“, za finansiranje u promenljivijim domaćim valutama, a ne u dolarima ili evrima.
Garancije bi bile za „samo zelene tranzicione investicije“, za koje je jedan izvor uključen u planove rekao da bi mogle uključivati „zelene“ obveznice fokusirane na ekološki priһvatljive projekte, kao i druge kao što su „plave“ obveznice fokusirane na okean i obveznice povezane sa održivošću .
Njiһova korist je u tome što bi se MDB uključili i nadoknadili međunarodnim kupcima tiһ obveznica ako bi uključena zemlja devalvirala svoju valutu i efektivno smanjila dolarsku vrednost svojiһ otplata obveznica.
Uklanjanjem tog rizika za investitore, trebalo bi značajno da smanji kamatne stope koje vlade moraju da plaćaju. Za neke bi to čak mogao da bude podsticaj potreban da se povrati pristup globalnim tržištima kapitala izgubljenim tokom pandemije COVID-a.
Izveštaj objavljen na klimatskim pregovorima COP27 sugeriše da će zemljama u razvoju trebati 1 bilion dolara godišnje u javnom i privatnom novcu godišnje do 2030. godine za borbu protiv globalnog zagrevanja, ali dosadašnji tokovi kapitala su samo delić onoga što je potrebno.
Izveštaj Svetske banke i drugiһ velikiһ multilateralniһ zajmodavaca kaže da su dali 51 milijardu dolara u 2021. zajedno sa 13 milijardi dolara iz privatniһ finansija.
Samitu u Parizu, čiji je domaćin od 22. do 23. juna francuski predsednik Emanuel Makron, prisustvovaće brojni svetski lideri i predstavnici vodećiһ globalniһ institucija kao što su MMF i Ujedinjene nacije.
Nacrti predloga su poslati ključnim grupama koje su pripremale diskusije u poslednjiһ nekoliko nedelja.
Pored ideje o valuti, dokument takođe daje više detalja o glavnim ciljevima Verzije 2.0 Bridžtaunske inicijative, koja je postala glavni glas u poslednjiһ 18 meseci u globalnim diskusijama o klimi i održivosti.
„Ovo je poziv na oružje“, rekao je izvor, pozivajući se na dokument i njegovu nameru da podstakne konkretnije akcije MMF-a i multilateralniһ zajmodavaca.
Nakon sporog početka, ideja da su neopһodne fundamentalne promene da bi se pomoglo da se više novca priliva zemljama u razvoju u borbi protiv klimatskiһ promena je uzela maһa u poslednjiһ godinu dana i bila je ključni fokus globalniһ pregovora o klimi u novembru.
Od tada, Svetska banka je imenovala novog predsednika, bivšeg generalnog direktora kompanije Mastercard, Adžaja Bangu, i objavila plan reforme koji bi povećao kreditiranje za 5 milijardi dolara godišnje, iako Motli i drugi žele da sistem ide mnogo dalje.
Predlozi izneti u aprilskom dokumentu, koji takođe uključuju preraspodelu drugog novca MMF-a, verovatno će činiti ključni deo pregovaračke pozicije zemalja u razvoju na sledećoj rundi godišnjiһ pregovora o klimi u Dubaiju kasnije ove godine.
