U novoj studiji Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime (PIK), istraživači su analizirali kako nestalni vremenski događaji, sve više pojačani globalnim zagrevanjem, utiču na globalnu proizvodnju i potrošnju u različitim grupama prihoda. Rad, „Globalni ekonomski uticaj varijabilnosti vremena na bogate i siromašne“, objavljen je u časopisu Održivost prirode.
Rezultati potvrđuju prethodne studije da najsiromašniji ljudi širom sveta snose najveće ekonomske rizike od klimatskih promena. Iznenađujuće, rizik za bogate najbrže raste. Ekonomije u tranziciji poput Brazila ili Kine su takođe veoma ranjive na ozbiljne uticaje i negativne trgovinske efekte. Širom zemalja, ove zemlje se suočavaju sa najvećim rizicima zbog teških uticaja nestabilnih vremenskih uslova i štetnih trgovinskih efekata.
Kako planeta nastavlja da se zagreva, očekuje se da će se ovi rizici pogoršati u većini zemalja, sa talasnim efektima duž globalnih lanaca snabdevanja, koji utiču na robu i usluge širom sveta.
„U narednih 20 godina klimatske promene će povećati ekonomske rizike od nestalnog vremena“, navodi naučnik PIK-a Anders Leverman.
„Najveći rizici ostaju kod najsiromašnijih širom sveta. Ali povećanje ekonomskog rizika je najjače za bogate, u zemljama poput SAD i EU. Potrošači širom sveta, bez obzira na njihove prihode, će se stoga suočiti sa sve većim izazovima zbog do globalnog zagrevanja – bez tranzicije ka neutralnosti ugljenika mi na kraju nećemo moći da odgovorimo na ove izazove.“
