Rastuća fragmentacija na zapadne ekonomske blokove koje predvode SAD i Kina ugrožava trgovinsku saradnju i ukupan globalni rast, upozorio je Međunarodni monetarni fond (MMF).
Prema rečima zamenice generalnog direktora MMF-a Gite Gopinat, koja je u utorak održala govor na Univerzitetu Stenford, događaji poput pandemije i sukoba u Ukrajini ometali su svetsku trgovinu na načine koji nisu viđeni od kraja Hladnog rata.
„Sve više se zemlje širom sveta rukovode zabrinutošću za ekonomsku bezbednost i nacionalnu bezbednost u određivanju sa kim trguju i u koga ulažu“, rekao je Gopinath, dodajući da je to dovelo do toga da se zemlje sve više biraju između Kine i SAD.
Iako jačanje ekonomske otpornosti „nije nužno loše“, trend fragmentacije preti udaljavanjem od „globalnog trgovinskog sistema zasnovanog na pravilima“ i „značajnim preokretom dobiti od ekonomske integracije“, upozorio je Gopinath.
Trgovinski odnosi između SAD i Kine značajno su se pogoršali poslednjih godina, a obe strane optužuju jedna drugu za eskalaciju. Vašington pojačava trgovinska ograničenja za Kinu, pozivajući se na zabrinutost za nacionalnu bezbednost, što Peking odlučno poriče. Kineska vlada je takođe opominjala SAD zbog mešanja u njihove unutrašnje poslove, posebno u prodaju oružja Tajvanu.
Prema MMF-u, rastuća tenzija između dve najveće svetske ekonomije odražava se na globalnom nivou, sa preko 3.000 trgovinskih ograničenja koje su zemlje uvele širom sveta 2022. i 2023. godine, što je više nego trostruko u poređenju sa 2019.
Udeo Kine u američkom uvozu pao je za 8 procentnih poena između 2017. i 2023. godine, pokazuju podaci MMF-a, dok je udeo SAD u kineskom izvozu opao za oko 4 procentna poena tokom istog perioda.
Trgovina između blokova zemalja povezanih ili sa Kinom ili sa SAD takođe je negativno pogođena, rekao je Gopinath. Američki blok uglavnom čine EU, Kanada, Australija i Novi Zeland, dok zemlje koje su naklonjene Kini uključuju Rusiju, Eritreju, Mali, Nikaragvu i Siriju, istakao je zvaničnik MMF-a.
Očekuje se da će uticaj ekonomske fragmentacije biti mnogo veći nego tokom ere hladnog rata zbog veće zavisnosti globalne ekonomije od trgovine, kaže Gopinath.
MMF je procenio da bi ekonomski trošak za globalni BDP mogao da bude čak 7% u scenariju ekstremne fragmentacije. Ako se stvari odvijaju blaže, pogodak bi mogao biti čak 0,2%.
Zemlje sa niskim prihodima će verovatno biti najteže pogođene zbog njihovog većeg oslanjanja na uvoz poljoprivrednih proizvoda i strane investicije iz naprednijih ekonomija, zaključio je MMF.
