SINGAPUR – Ekonomija Singapura je rasla brže od zvaničnih prognoza za 2022. godine, ali sporija aktivnost u četvrtom kvartalu ukazuje na značajne rizike koji predstoje za grad-državu u novoj godini, prenosi Rojters.
Ekonomija Singapura porasla je za 3,8 odsto u 2022. godini, pokazali su preliminarni podaci Ministarstva trgovine i industrije u utorak, nadmašivši vladinu prognozu rasta od 3,5 odsto i pad sa 7,6 odsto u 2021.
Bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za 2,2% u periodu oktobar-decembar na međugodišnjoj osnovi, pokazuju vladini podaci, što je skoro polovinu rasta od 4,2% ostvarenog u trećem kvartalu. Osam ekonomista koje je anketirao Rojters očekivalo je rast od 2,1%.
„Zabrinjavajuće je da postoji blagi pad usluga u odnosu na kvartal… ovo je pokazalo uticaj globalnog usporavanja na sektore usluga orijentisanih na eksternu, i da će dalji rast sa sadašnjih nivoa biti teže postići 2023. godine“, rekao je MUFG. analitičar Jeff Ng.
BDP je porastao 0,2% na kvartalnoj desezoniranoj osnovi u periodu oktobar-decembar.
Premijer Singapura Li Hsien Loong rekao je u svojoj novogodišnjoj poruci u subotu da su međunarodni izgledi i dalje problematični, što će uticati na ekonomiju grada-države. Vlada očekuje rast između 0,5% i 2,5% ove godine.
Singapur je primetio neke znake ublažavanja cenovnih pritisaka poslednjih meseci, ali je inflacija i dalje ostala povišena na oko 5%.
U međuvremenu, porez na promet u zemlji je povećan na 8% sa 7% od 1. januara ove godine, pošto je vladi potrebno više prihoda da finansira sve veće izdatke za zdravstvenu zaštitu stare populacije. Porez na promet će biti dodatno podignut na 9% od 2024.
Vlada Singapura se obavezala da će skoro 3 miliona Singapuraca dati najmanje 700 singapurskih dolara u gotovini tokom pet godina kao deo „paketa garancija“ od 8 milijardi dolara kako bi im pomogla da se nose sa rastućim cenama.
Capital Economics kaže da će privreda vjerovatno biti u teškom stanju, što znači da je malo vjerovatno da će Monetarna uprava Singapura pooštriti monetarnu politiku 2023. Centralna banka je četiri puta pooštrila svoju monetarnu politiku zasnovanu na stranim valutama prošle godine kako bi se borila protiv silnih inflatornih pritisaka.
„Gledajući unapred, mislimo da će rast verovatno dodatno oslabiti. Izvoz će verovatno dodatno opasti ako, kako očekujemo, globalna ekonomija uđe u recesiju 2023. godine“, navodi Capital Economics. „Povišene kamatne stope, opadanje štednje stanovništva i visoka inflacija će verovatno usporiti domaću tražnju.“
