Dov Jones Industrial Average je u petak pao na najnižu tačku u skoro dve godine, pavši za 2,5% na 29.335 u popodnevnom trgovanju, pri čemu je svaka komponenta zabeležila pad.
Indeks je izgubio preko 13,7% svoje vrednosti otkako su Federalne rezerve počele da podižu kamatne stope u martu u pokušaju da obuzda beg inflaciju.
S&P 500 je takođe pao na najnižu tačku u godini na 3.667, što je pad od više od 15% od marta. Nasdak je pao na 10.847, što je pad od 20% od marta.
Pad na celom tržištu usledio je nekoliko dana nakon Fed-ovog najnovijeg povećanja kamatne stope od 75 baznih poena, što je dovelo trenutnu stopu federalnih fondova na između 3,00% i 3,25%. Centralna banka se bori da smanji najveću inflaciju u poslednje četiri decenije.
Iako je godišnja inflacija u avgustu pala na 8,3%, što je neznatno u odnosu na jul, mesečna cifra je porasla za 0,1% u odnosu na jul, što je više od očekivanog. To je pokrenulo još jednu oštru rasprodaju na tržištima ranije ovog meseca, poslavši akcije 13. septembra na njihov najgori dan trgovanja od juna 2020.
Fed planira da dodatno poveća stope pre kraja godine i predviđa porast na 4,60% u 2023. pre bilo kakvog potencijalnog smanjenja, iako se mnogi ekonomisti plaše da će dalja povećanja privrede odvesti ekonomiju u potpunu recesiju. Zaista, predsednik Fed-a Džerom Pauel je priznao da su napori centralne banke doprineli „smanjenju aktivnosti svih vrsta“ na tržištu nekretnina i da bi mogli da izazovu porast nezaposlenosti.
Većina ekonomista predviđa da će SAD ući u recesiju do sredine 2023. godine, prema istraživanju koje je sprovela Nacionalna asocijacija za poslovnu ekonomiju prošlog meseca, dok 20 odsto veruje da je već tu.
Predsednik Džo Bajden je, međutim, insistirao ranije ovog meseca da će stvari „biti u redu“, podsećajući stanovništvo da „berza ne odražava nužno stanje ekonomije, kao što dobro znate“.
„Ekonomija je i dalje jaka“, tvrdi on. „Nezaposlenost je niska. Poslovi su otvoreni. Proizvodnja je dobra. Mislim da ćemo biti dobro.”
