UN su u sredu pozvale na brzu dekarbonizaciju brodarske industrije, upozoravajući da bi cena mogla da pređe 100 milijardi dolara godišnje, jer emisije iz ovog sektora i dalje rastu.
Agencija UN-a za trgovinu i razvoj, UNCTAD, istakla je vitalnu ulogu koju brodarstvo igra u globalnoj ekonomiji, pri čemu se preko 80 odsto sve robe kojom se trguje u svetu kreće morskim putem.
Ali on takođe čini skoro tri procenta svih globalnih emisija gasova staklene bašte.
U vreme kada su industrije pod pritiskom da smanje svoj ugljenični otisak kako bi sprečile katastrofalne klimatske promene, emisije iz globalne pomorske flote porasle su za 20 odsto u poslednjoj deceniji.
„Pozivamo na globalnu akciju za dekarbonizaciju transporta“, rekla je šefica UNCTAD-a Rebeka Grinspan novinarima, predstavljajući godišnji izveštaj o industriji.
„Uravnotežavanje ekološke održivosti, usklađenosti sa propisima i ekonomskih zahteva je od vitalnog značaja za prosperitetnu, pravednu i otpornu budućnost pomorskog saobraćaja“, rekla je ona.
Agencija poziva na brzi pomak ka čistijim gorivima u brodarskoj industriji, gde se skoro 99 odsto globalne flote i dalje oslanja na konvencionalna goriva.
„Tranzicija goriva u transportu je još uvek u povojima“, rekla je novinarima Šamika Siriman, šef odeljenja za tehnologiju i logistiku UNCTAD-a.
UNCTAD je naveo neke obećavajuće razvoje, uključujući i to da je 21 odsto brodova koji su trenutno naručeni dizajnirani za alternativna goriva.
Međutim, agencija je naglasila potrebu da se ubrza tempo, uz priznavanje da „tranzicija dolazi sa značajnim troškovima“.
Izveštaj UNCTAD-a je otkrio da će za dekarbonizaciju brodova do 2050. godine biti potrebno do 28 milijardi dolara godišnje.
I još više investicija — čak 90 milijardi dolara — biće potrebno svake godine da bi se do tada razvila neophodna infrastruktura za 100 posto ugljen-neutralna goriva, navodi se u saopštenju.
Pored toga, puna dekarbonizacija bi mogla povećati godišnje troškove goriva za čak 100 procenata, potencijalno uzimajući težak danak malim ostrvskim državama u razvoju i drugim siromašnim zemljama koje se u velikoj meri oslanjaju na pomorski transport.
Međunarodna pomorska organizacija postigla je dogovor u julu da smanji ukupne godišnje emisije brodarske industrije za najmanje 20 odsto do 2030. i za najmanje 70 odsto do 2040. u poređenju sa nivoom iz 2008. godine.
Revidirana strategija takođe ima za cilj da industrija dostigne neto nulte emisije „blizu“ 2050. To je u poređenju sa prethodnim ciljem za smanjenje od 50 procenata do sredine veka.
IMO raspravlja o ekonomskim merama za generisanje sredstava za podršku naporima siromašnijih zemalja u dekarbonizaciji i zatvaranje jaza u cenama između tradicionalnih i alternativnih goriva.
Da bi se obezbedila pravična tranzicija, UNCTAD takođe poziva na univerzalni regulatorni okvir, primenjiv na sve, kako bi se izbegao „proces dekarbonizacije sa dve brzine“.
Jasni propisi bi pomogli da se otkloni veliki element neizvesnosti sa kojim se suočavaju vlasnici svetskih brodova, od kojih se mnogi spremaju da obnove zastarele flote.
Na početku 2023. godine, svetski komercijalni brodovi su bili u proseku stari 22,2 godine, sa više od polovine globalne flote starije od 15 godina.
„Ovo je izazov i prilika“, rekao je Grinspan, ističući da bi to moglo da pruži podsticaj za izgradnju održivijih brodova.
Ali imajući u vidu trenutni nedostatak jasnoće u vezi sa propisima i podsticajima za prelazak na alternativna goriva i zelene tehnologije, vlasnici brodova kojima je potrebno da obnove svoju flotu takođe bi mogli da se odluče za brodove starog tipa koji bi mogli da lutaju morima decenijama.
Izveštaj od srede ističe da je globalna industrija transporta i dalje otporna uprkos izazovima koji proističu iz pandemije Covida i ruskog rata u Ukainu.
Predviđa se da će globalni obim pomorske trgovine i trgovina u kontejnerima rasti ove godine nakon pada u 2022.
Izveštaj je takođe ukazao na to kako je rat u Ukrajini „doveo do promena u obrascima transporta i povećao razdaljinu koja se pređe za robu, posebno naftu i žito“.
Globalne udaljenosti transporta nafte su prošle godine dostigle najviši nivo u istoriji.
Pošiljke žitarica su takođe putovale više nego u bilo kojoj zabeleženoj 2023. godini jer su zemlje koje tradicionalno nabavljaju pšenicu i druge proizvode iz Ukrajine bile prinuđene da pronađu nove dobavljače kao što su Sjedinjene Države i Brazil, saopštio je UNCTAD.
