Gotovina nam je dobro služila više od 3.000 godina – sa školjkama koje su preteča novčića i novčanica – ali sada vidimo definitivan pomak na elektronsko plaćanje u razvijenim zemljama.
Prema novoj studiji, bezgotovinska plaćanja takođe čine da trošimo više nego ranije.
Tim sa Univerziteta Adelaide i Univerziteta Melburn u Australiji sproveo je meta-analizu 71 ranije objavljenog rada, posmatrajući navike potrošnje u 17 različitih zemalja.
Čini se da prisluškivanje telefona ili kartice na terminalu dovodi do toga da budemo manje strogi sa svojim budžetom, u poređenju sa vađenjem novčanica ili novčića – možda zato što ne postoji fizički prikaz koliko se troši.
„Da bismo sprečili da troše više od planiranog, preporučujemo potrošačima da nose gotovinu umesto kartica kad god mogu, jer to deluje kao metod samokontrole“, kaže marketinški istraživač Lachlan Schomburgk sa Univerziteta Adelaide.
„Kada koriste gotovinu, ljudi fizički broje i predaju novčanice i novčiće, čineći čin trošenja istaknutijim. Ako se ništa fizički ne preda, lako je izgubiti pojam koliko je potrošeno.“
Razlika u potrošnji bila je „mala, ali značajna“, kažu istraživači. To je bilo veće za potrošnju na „upadljivu potrošnju“, a to je kupovina predmeta koji signaliziraju status – tako luksuzne odeće i nakita, na primer.
To je veza koja je ranije primećena, ali nikada u toliko različitih eksperimenata i interakcija.
Štaviše, isplate izvršene prilikom doniranja ili napojnice bile su manje-više iste kada se vrše gotovinom u poređenju sa bezgotovinskim metodama plaćanja, otkrili su istraživači. Bacanje novčića u kante u dobrotvorne svrhe će postojati još neko vreme.
„Protiv naših očekivanja, otkrili smo da bezgotovinska plaćanja ne dovode nužno do većih napojnica ili donacija u poređenju sa gotovinom“, kaže Šomburg.
Pronađena je i veza između pozitivnijih ekonomskih uslova i većeg bezgotovinskog efekta, iako se to blago smanjilo tokom vremena. S druge strane, čini se da nivo inflacije nije uticao na gotovinu u odnosu na bezgotovinsku potrošnju u prikupljenim podacima.
Takođe su otkrili da je efekat bezgotovinskog plaćanja vremenom slabiji, što sugeriše da kako su metode bezgotovinskog plaćanja postale sve češći, oni imaju manji uticaj na potrošače. Ovaj efekat navikavanja će se verovatno povećati kako se svet kreće ka društvu bez gotovine.
Faktor koji bi se mogao istražiti u budućim istraživanjima je da li vrsta korišćene bezgotovinske potrošnje čini razliku – na primer, korišćenje kreditnih kartica u poređenju sa plaćanjem putem Google Pay-a ili Apple Pay-a.
Autori studije žele da prošire svoje istraživanje o najnovijim trendovima u potrošnji i najnovijoj tehnologiji plaćanja, uključujući kriptovalute i mnoštvo usluga „kupi sada-plati-kasnije“ koje su nam dostupne, kako bi videli kakve efekte imaju.
„Tranzicija ka bezgotovinskom društvu izgleda skoro neizbežna. Verujem da je ovo istraživanje ključno jer osvetljava zanemareni aspekt ove tranzicije: kako metode plaćanja utiču na naše ponašanje u pogledu potrošnje“, kaže Šomburg.
„Ovo razumevanje može da nam pomogne da donesemo informisanije odluke o kupovini.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Retailing.
