LONDON – Banka Engleske izgleda na putu da podigne kamatne stope za tri četvrtine procentnog poena na 3 odsto kasnije u četvrtak, što je najveći rast stope od 1989. godine, jer se bori sa najvećom inflacijom u poslednjih 40 godina, prenosi Rojters.
BoE se suočio sa političkim i finansijskim previranjima na tržištu od svog poslednjeg povećanja stope 22. septembra, dan pre nego što je vlada bivše premijerke Liz Trus pokrenula nefinansirani paket smanjenja poreza od 45 milijardi funti (52 milijarde dolara).
Politika je imala za cilj da spreči recesiju i podstakne dugoročni rast – ali umesto toga gurnula je sterling na rekordno nizak nivo u odnosu na američki dolar, primorala BoE da podrži tržište obveznica i dovela do Trusove ostavke.
Tržišta su sada stabilnija, a troškovi pozajmljivanja britanske vlade uglavnom se vraćaju tamo gde su bili pre preokreta. U utorak je BoE mogao da počne da prodaje obveznice iz svojih zaliha za kvantitativno ublažavanje od 838 milijardi funti.
Međutim, osnovni problemi za britansku ekonomiju ostaju. Inflacija potrošačkih cena vratila se na 40-godišnji maksimum od 10,1% u septembru i verovatno će dodatno rasti prošlog meseca kada su regulisane cene energije skočile, uprkos skupim subvencijama.
Istovremeno, privreda naglo usporava. Podaci menadžera nabavki pali su u oktobru na najslabiji nivo od januara 2021. kada je ekonomija bila zaglibljena u blokadi COVID-19.
„BoE je suočen sa neverovatno teškim balansiranjem orkestriranja velikih povećanja kamatnih stopa u recesivnoj ekonomiji“, rekla je Shveta Singh, viši ekonomista u britanskom menadžeru fondova Cardano.
Četrdeset šest od 53 ekonomista koje je anketirao Rojters očekivalo je da će BoE povećati stope na 3% ovog meseca.
Druge zapadne centralne banke suočavaju se sa sličnim izazovima. Inflacija je porasla zbog nedostatka radne snage, uskih grla u lancu snabdevanja COVID-19 i – u slučaju Evrope – velikih računa za energiju otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru.
Federalne rezerve SAD podigle su svoju ključnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena u srijedu na raspon od 3,75% do 4,0%, a Evropska centralna banka je prošle sedmice povećala svoju depozitnu stopu za isti iznos na 1,5%. Ali Fed je rekao da bi buduće povećanje stope moglo doći manjim koracima.
Zadatak BoE je posebno otežan zbog nedostatka jasnoće u pogledu vladine politike.
Iako je većina Trusovih smanjenja poreza poništena, a novi premijer Riši Sunak je nagovestio da će morati da se smanji javna potrošnja i potencijalno veći porezi, razmera neće biti jasna do fiskalnog saopštenja 17. novembra.
Vladine energetske subvencije treba da prestanu u aprilu, tako da bi BoE mogao da prognozira novi vrhunac inflacije kada ažurira svoje prognoze u četvrtak.
„Ako je septembarska dilema za Banku bila da možda ne rade dovoljno pooštravanje, novembarska dilema je da na kraju rade previše. Čini se da se stoga Odbor za monetarnu politiku i dalje spotiče u mraku“, rekao je Kardanov Sing.
Investitori očekuju da će bankarska stopa BoE dostići 3,5% u decembru i 4,75% sledećeg maja – najviše od 2008. godine, iako je ispod maksimuma od oko 6% projektovanog tokom prošlomesečnih tržišnih previranja.
Uprkos slaboj ekonomiji, BoE je zabrinut zbog inflatornih pritisaka zbog zategnutog tržišta rada i očekivanja da će se inflacija potrošačkih cena tek polako vratiti na cilj od 2%.
Nezaposlenost u tri meseca do avgusta bila je najniža od 1975. godine i iznosila je 3,5%, delom zbog rekordnog broja radnika koji su napustili tržište rada, dok su prosečne plate bile 6% veće nego godinu ranije.
