MANČESTER – Deveto po redu povećanje kamatne stope od strane Banke Engleske najavljeno je u četvrtak i investitori će tražiti naznake o tome koliko će još biti potrebno dok privreda klizi u recesija, ali inflacija i dalje iznad 10%, prenosi Rojters.
Komitet za monetarnu politiku (MPC) suočio se sa ohrabrujućim i zabrinjavajućim vestima o ekonomiji pošto je većina početkom novembra glasala za povećanje stopa za 0,75 procentnih poena, što je najveće povećanje od 1989. godine.
Potrošačke cijene su prošlog mjeseca porasle za manje nego što je BoE očekivao, prema podacima objavljenim u srijedu, a poslovna istraživanja su ukazivala na slabljenje zamaha u privredi.
Ali osnovne plate su rasle najbržim tempom od najmanje 2001. godine, isključujući period pandemije, prema brojkama objavljenim u utorak – verovatno zabrinjavajući one zvaničnike koji vide veći rizik da inflacija postane ugrađena.
Čini se da će britanska ekonomija biti najslabiji među zemljama Grupe sedam 2023. godine, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj.
Dok je funta ojačala tokom prošlog meseca, problem sa inflacijom u zemlji se pogoršava akutnim nedostatkom radnika za popunjavanje upražnjenih radnih mesta, zbog čega se BoE suočava sa teškim balansom.
Velika većina od 54 ekonomista koje je Rojters anketirao prošle nedelje predvidela je povećanje bankarske stope od 0,5 procentnih poena, što bi je dovelo do 14-godišnjeg maksimuma od 3,5%.
Investitori se uglavnom slažu, iako finansijska tržišta daju otprilike 25% šanse za još jedno povećanje od 0,75 procentnih poena.
Saopštenje o politici BoE, dospeva u 12:00 GMT, dešava se nekoliko sati nakon što su Federalne rezerve SAD u sredu podigle kamatne stope za pola procentnog poena i nagovestile veće povećanje troškova zaduživanja do kraja 2023.
Iako je Rojtersova anketa sugerisala da će stope BoE dostići vrhunac od 4,25% do sredine 2023. godine, postojao je širok spektar prognoza sa obe strane te medijane – podela koja se, čini se, odražava na MPC.
Najnoviji određivač stopa u BoE Svati Dhingra rekao je ranije ovog meseca da bi više kamatne stope mogle da dovedu do dublje i duže recesije, dodajući da postoji malo znakova da zahtevi za višim platama rizikuju da pokrenu spiralu cena i plata.
Na drugom kraju spektra, Ketrin Man je prošlog meseca rekla da misli da će inflacija biti „mnogo“ veća od centralne prognoze BoE da će pasti ispod ciljanih 2% za dve godine.
Raspon pogleda odražava neizvesnost ne samo u pogledu ekonomskih izgleda u 2023. godini, već i efekta rasta kamatnih stopa od decembra prošle godine, kada je BoE prvi put podigla bankarsku stopu sa 0,1%.
„Pošto monetarna politika funkcioniše sa zakašnjenjem, još uvek ne znamo pune efekte dosadašnjih pooštravanja mera BoE“, rekao je Kalum Pikering, ekonomista Berenberg banke.
„Nakon što sutra ponovo planinare, verovatno ima smisla da se kreatori politike povuku i zastanu na neko vreme dok ne postane jasno da li u Velikoj Britaniji postoji ozbiljan problem sa inflacijom.
BoE je saopštio da su nedostatak radne snage, kao i trgovinska i migracijska trenja zbog Bregzita, pomogli da se cene povećaju pored ogromnog rasta cena energenata izazvanog ruskom invazijom na Ukrajinu.
Godišnja stopa inflacije potrošačkih cena pala je na 10,7% u novembru sa 11,1% u oktobru, što je niža stopa nego što je BoE predviđao prošlog meseca.
Ali inflacija u sektoru usluga – za koju neki zvaničnici BoE misle da odražava pritiske na plate koje prenose kompanije – zadržala se na najvišem nivou u oktobru od 30 godina od 6,3%.
„Rast plata, ključna determinanta inflacije u uslugama, je oko 6%, dvostruko više od nivoa za koji se procenjuje da je u skladu sa ciljnom inflacijom Banke od 2%“, rekao je Gurpreet Gill, globalni makro strateg globalnog fiksnog prihoda u Goldman Sachs Asset Management.
„Mislimo da će se Banka odlučiti za dalje povećanje u prvoj polovini 2023. godine, sve dok inflacija ne pokaže manji zamah.
