Očekuje se da će Banka Engleske podići kamatne stope na 15-godišnji maksimum od 5,25 odsto sa 5 odsto u četvrtak, iako postoji rizik od ponavljanja iznenadnog povećanja u junu za pola poena zbog inflacije ostaje najviša od najvećih svetskih ekonomija, piše Rojters.
Federalne rezerve SAD i Evropska centralna banka povećale su stope za četvrtinu procentnog poena prošle nedelje, ali za razliku od BoE, tržišta misle da su na ili blizu kraja svog ciklusa pooštravanja kamatnih stopa.
Opklade o tome koliko će BoE biti visoko porasle su poslednjih nedelja dok investitori pokušavaju da utvrde da li Britanija ima jedinstveno duboko ukorenjen problem inflacije.
Tržišna očekivanja za najvišu kamatnu stopu banaka dostigla su 6,5% 11. jula nakon što su podaci pokazali rekordan rast plata pre nego što su ponovo pali na 5,75% nakon oštrog pada inflacije potrošačkih cena.
Ali sa 7,9% u junu, godišnji rast cena je skoro četiri puta veći od cilja BoE od 2% i više nego dvostruko veći od američke stope.
Premijer Riši Sunak obećao je u januaru da će prepoloviti inflaciju ove godine, što je cilj koji sada izgleda izazovno.
Troškovi hipoteke dostigli su najviši nivo od 2008. godine, opterećujući izgradnju kuća. Prošlonedeljno istraživanje pokazalo je da je rast privatnog sektora u celoj privredi pao na šestomesečni minimum u julu.
Investitori vide dve prema tri šanse da BoE podigne kamatnu stopu na 5,25% u četvrtak, ali za većinu ekonomista koje je anketirao Rojters, odluka BoE je dobro izbalansirana.
Ekonomista ING-a Džejms Smit rekao je da BoE „malo istražuje dušu“ nakon što je propustio prošlogodišnji porast inflacije.
„To je delimično razlog zašto sve centralne banke greše na strani preteranog zaoštravanja nego pod-, jer ne žele da budu te koje pamte po inflaciji koja im je na visokom nivou“, rekao je Smit.
BoE je počeo da povećava stope u decembru 2021, pre ostalih velikih centralnih banaka. Pohod u četvrtak bio bi 14. po redu.
Guverner Endrju Bejli rekao je da je „ključno da završimo posao“. Zamenik guvernera Dejv Ramsden rekao je da je čak i nakon nedavnih padova inflacija ostala „mnogo previsoka“ i da nije bilo mnogo ublažavanja dugoročnih pritisaka.
Slika sa britanskog tržišta rada je pomešana. Rast plata, isključujući bonuse, održavan je po godišnjoj stopi od 7,3% u tri meseca do maja, što je zajednički najviši nivo od početka evidencije 2001. Međutim, nezaposlenost je neočekivano porasla na 16-mesečni maksimum od 4%, a poslodavci su oglašavali manje slobodnih radnih mesta.
Svati Dhingra će verovatno biti jedini član Odbora za monetarnu politiku koji će glasati za pauzu u povećanju kamatnih stopa, ukazujući na slabu inflaciju cena proizvođača koja je pala na 0,1 odsto u junu, najnižu od decembra 2020. i pad sa skoro 20 odsto prošlog jula.
Silvanu Tenreiro, koja je takođe glasala za zadržavanje stopa na čekanju ove godine, zamenila je bivša glavna ekonomistkinja Instituta Krol Megan Grin, koja je rekla da bi bila „greška“ pretpostaviti da će se inflacija automatski vratiti na cilj.
Međutim, neki kritičari BoE tvrde da rizikuje da izazove nepotreban pad i da su više stope loše sredstvo za borbu protiv inflacije uzrokovane višim cenama hrane i energije.
„Glavni dobitnici su banke, čiji je profit procvetao zahvaljujući višim stopama“, rekao je Fran Boait, ko-izvršni direktor kampanje grupe „Pozitivni novac“.
BoE će verovatno smanjiti svoje prognoze rasta i inflacije zbog viših očekivanih tržišnih kamatnih stopa, što je važan deo predviđanja.
Prošle nedelje Međunarodni monetarni fond je prognozirao da će britanska ekonomija ove godine rasti 0,4 odsto – druga najsporija u grupi sedam naprednih ekonomija, posle Nemačke.
Normalno, koliko daleko prognoza BoE za inflaciju za dve godine odstupa od ciljanih 2% čita se kao signal koliko se slaže sa tržišnim opkladama.
Međutim, poslednjih meseci BoE se više fokusirao na rizike uporne inflacije.
„Mislim da ćemo dobiti iste smernice, koje su dovoljno nejasne da bi njihove opcije bile otvorene“, rekao je Smit iz ING-a.
