Austrija prati Nemačku u predviđanju nestašice zbog antiruskih sankcija.
Austrijska vlada je proglasila uzbunu prve faze u vezi sa snabdevanjem prirodnim gasom, ubrzo nakon što je to isto uradila Nemačka u sredu. Beč je preduzeo taj potez strahujući od nestašice ako bi Rusija insistirala na plaćanju u rubljama, a ne u sankcionisanim dolarima ili evrima.
Upozorenje prve faze znači da postoje „konkretne i pouzdane indikacije da bi se snabdevanje gasom moglo pogoršati“, saopštilo je austrijsko ministarstvo klime, dodajući da će „pratiti“ situaciju. Rezervni rezervoari u zemlji trenutno iznose 13 odsto, što je otprilike prosek za sezonu, prenose lokalni mediji.
„Biće urađeno sve da se obezbedi snabdevanje gasom za austrijska domaćinstva i preduzeća“, rekao je u sredu kancelar Karl Nehamer. Ako dođe do poremećaja, preduzeća će biti podstaknuta da traže alternative, dok se racionalizacija gasa neće desiti do treće faze, saopštila je vlada.
Deklaracija Beča dolazi nekoliko sati nakon što je Berlin proglasio identičnu vanrednu situaciju prve faze, strahujući od mogućeg poremećaja u isporuci prirodnog gasa jer je sat otkucavao bliže ruskom roku da „neprijateljske zemlje“ počnu da plaćaju u rubljama.
Moskva je proglasila Nemačku i ostatak EU neprijateljskim zbog njihovog embarga na trgovinu evrima, uvedenog zbog ruske vojne operacije u Ukrajini koja je počela prošlog meseca. Ako Rusija ne bude u mogućnosti da prima isplate za isporuke prirodnog gasa u evrima ili dolarima – SAD su takođe sankcionisale svoju valutu – onda će to biti rublje ili ništa, rekla je Moskva.
Kada su se čelnici EU požalili kako bi to bilo kršenje ugovora, Rusija je odgovorila da su im sankcije tolike. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u utorak jasno stavio do znanja da Rusija nema nameru da besplatno isporučuje gas Evropi.
Najveći nemački industrijski sindikati upozorili su da bi prekidi isporuke mogli dovesti do „brzog kolapsa industrijskih proizvodnih lanaca u Evropi – sa posledicama širom sveta“.
Ruski predsednik Vladimir Putin i nemački kancelar Olaf Šolc razgovarali su o problemu ranije u sredu, a Moskva i Berlin dali su donekle oprečna čitanja svog poziva.
Prema Nemcima, Putin je rekao da se uplate i dalje mogu izvršiti banci na koju nije uveden embargo, a Šolc je zatražio pismene informacije kako bi bolje razumeo proceduru. Kremlj je saopštio da će „eksperti dve zemlje dalje razgovarati o ovom pitanju“.
Moskva je poslala trupe u Ukrajinu krajem februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska i okonča sukob sa otcepljenim regionima Donjeck i Lugansk. Rusija je na kraju priznala ove dve države kao nezavisne države, nakon čega su zatražile vojnu pomoć.
Rusija zahteva da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike Donbasa.
