Nemačka ekonomija je porasla u trećem tromesečju, što je neočekivano pozitivan učinak koji je uglavnom vođen privatnom potrošnjom, pokazuju zvanični podaci u petak.
Bruto domaći proizvod u najvećoj evropskoj ekonomiji povećao se za 0,3 odsto u periodu jul-septembar u poređenju sa prethodnim kvartalom, saopštio je Federalni zavod za statistiku. To je usledilo nakon blagog povećanja od 0,1% u drugom kvartalu.
„Nemačka ekonomija je uspela da se održi uprkos teškim okvirnim uslovima globalne ekonomije, sa kontinuiranom pandemijom COVID-19, prekidima lanca snabdevanja, rastućim cenama i ratom u Ukrajini“, saopštio je zavod za statistiku.
Vlada je ranije ovog meseca saopštila da se veruje da se BDP smanjio u trećem kvartalu i da se očekuje da će ponovo opasti u poslednja tri meseca ove godine, kao i prva tri meseca 2023. pre nego što počne da se oporavlja. Dva uzastopna kvartala negativnog rasta su jedna tehnička definicija recesije.
Sa visokim cenama energenata, Nemačka — kao i mnoge druge zemlje — bori se sa naglom inflacijom, koja je u septembru dostigla 10%. Anketa je u utorak pokazala da je nemačko poslovno poverenje ostalo na najnižem nivou u više od dve godine jer brige o energetici podstiču očekivanja teške zime.
Zakonodavci su prošle nedelje otvorili put vladi da obezbedi do 200 milijardi evra (195 milijardi dolara) subvencija domaćinstvima i preduzećima do 2024. godine kako bi ublažili pritisak visokih cena energije. Međutim, detalji tog plana još nisu finalizovani.
Zvaničnici kažu da je Nemačka u dobroj poziciji da preživi zimu sa dovoljno energije nakon što je Rusija prekinula isporuke prirodnog gasa, ali naglašavaju da će i dalje biti neophodno sačuvati gorivo koje greje domove, proizvodi struju i pokreće fabrike.
„Gledajući unapred, iznenađujući rast u trećem kvartalu ne znači da se narativ o recesiji promenio“, rekao je ekonomista ING-a Carsten Brzeski u istraživačkoj belešci. „Svi vodeći pokazatelji ukazuju na dalje slabljenje privrede u četvrtom kvartalu i čini se da nema poboljšanja na vidiku.
