Međunarodni monetarni fond se suočava sa pritiskom da ponovo proceni kako nameće naknade na zajmove koje raspršuje siromašnim zemljama poput ratom razorene Ukrajine — koja je jedan od najvećih zajmoprimaca fonda, prenosi Asošiejted pres.
Ovaj potez dolazi pošto će sve više zemalja morati da se obrati MMF-u, jer cene hrane i inflacija na međunarodnom nivou nastavljaju da rastu.
Dodatni troškovi su dodatne naknade na kredite nametnute zemljama koje su u velikoj meri zadužene kod MMF-a.
Zamenik ministra finansija Voli Adejemo rekao je prošlog meseca u Aspenu da ministri finansija nekoliko zemalja shvataju da moraju da plate cenu za ruski rat u Ukrajini, posebno zbog rasta cena hrane.
„Moraće da odu kod MMF-a, moraće da nađu pomoć“, rekao je Adejemo.
Međutim, sistem taksi MMF-a mogao bi da se promeni kroz američko zakonodavstvo. Amandman na Zakon o ovlašćenjima za nacionalnu odbranu, inače poznat kao zakon o potrošnji na odbranu, suspendovao bi doplate MMF-a dok se proučava njihova efikasnost i opterećenje zaduženim zemljama.
To je doneo Predstavnički dom SAD u julu. Očekuje se da će Senat glasati o svom zakonu o odbrani u septembru. Predstavnik Senatskog komiteta za oružane snage rekao je da bi amandman mogao biti ponuđen u narednih nekoliko sedmica ili čak na govornici u Senatu.
Kao najveći akcionar MMF-a i član izvršnog odbora Fonda, SAD mogu da se zalažu za donošenje političkih odluka i jednostrano ulože veto na neke odluke odbora.
Navodeći kao primere pogoršanje finansijske krize u Šri Lanki i Pakistanu, neki optužuju Kinu da se angažuje u diplomatiji dužničke zamke – ili da zemlje toliko zapadaju u dug da su joj dužne po međunarodnim pitanjima.
Zastupnici i organizacije za građanska prava podnose istu tužbu protiv Fonda, koji tvrde da organizacija potkopava svoju osnovnu ulogu zajmodavca u krajnjoj instanci sa zemljama u ranjivom položaju da bi otplatila dug.
Uz sve gori rizik od globalne dužničke krize i rastućih kamatnih stopa, ovo pitanje je postalo hitnije za zemlje koje žele da smanje svoje deficite.
Međutim, neki ekonomisti i predstavnici fonda kažu da doplate predstavljaju odgovorno ponašanje u pogledu pozajmljivanja, jer daju podsticaj članovima sa velikim neizmirenim dugovima da brzo otplate svoje kredite. Ovo se posebno odnosi na zemlje koje inače možda neće moći da dobiju finansiranje od privatnih zajmodavaca.
Moris Obstfeld, profesor ekonomije na Berkliju i bivši direktor istraživačkog odeljenja MMF-a, rekao je kao zajmodavca u poslednjem slučaju, sposobnost Fonda da pozajmljuje važna jer se zemlje sa niskim i srednjim prihodima suočavaju sa rastućim kamatnim stopama.
„Osoblje Fonda je malo i u krizi, njegovi napori su bolje raspoređeni da služe potrebama zemalja članica“, rekao je on u mejlu za Asošijeted pres. „Dodaci bi mogli biti privremeno opušteni suočeni sa intenzivnim pritiscima na zemlje zajmoprimce, ali na račun sposobnosti Fonda da dugoročno opslužuje svoje članstvo.
Kongresmen iz Ilinoisa, Hesus „Čuj“ Garsija, koji je ponudio amandman na izdatke za odbranu, rekao je za Asošijeted pres „da je nepravedno da MMF zahteva od zemalja poput Ukrajine koje su već duboko u dugovima da plate dodatne takse. Ovi dodaci povećavaju siromaštvo i usporavaju naš globalni ekonomski oporavak.”
Očekuje se da će ukrajinski projektovani stvarni BDP opasti za 35 odsto, velikim delom zbog ruske invazije na Ukrajinu, prema podacima MMF-a.
Zemlja, uključena u rat bez predviđenog kraja, ima neizmireni saldo od 7,5 milijardi SDR – računovodstvena jedinica MMF-a u vrednosti od oko 9,8 milijardi dolara prema ukrajinskim centralnim bankama. Najnoviji podaci procenjuju da će Ukrajina dugovati MMF-u 360 miliona dolara dodatnih naknada između 2021. i 2023. godine.
Ekonomisti Džozef Stiglic sa Univerziteta Kolumbija i Kevin P. Galager sa Univerziteta u Bostonu napisali su ranije ove godine da „prisilno otplaćivanje smanjuje proizvodni potencijal zemlje zajmoprimca, ali i šteti kreditorima” i zahteva od zajmoprimaca „da plate više u trenutku kada su najviše istisnuti iz pristupa tržištu u bilo kom drugom obliku.”
Zamenik predsednika Narodne banke Ukrajine Sergej Nikolajčuk rekao je da Ukrajina nastavlja da plaća svoje dugove „uprkos sveobuhvatnom ratu Rusije protiv Ukrajine“.
„Naša zemlja će platiti dug i dodatke po prethodnim programima i ispuniti svoje obaveze prema MMF-u“, rekao je Nikolajčuk. „Biće teško, ali platićemo.
Već godinama poslanici, ekonomisti i organizacije za građanska prava pozivaju MMF, koji je decenijama pozajmljivao milijarde zemljama sa niskim prihodima, da prekine svoju politiku doplate.
U januaru je 18 levičarskih poslanika pisalo Trezoru tražeći da se politika doplate eliminiše. A u aprilu, grupa od 150 grupa i pojedinaca civilnog društva potpisala je otvoreno pismo MMF-u, tražeći isto, nazivajući dodatne naknade „regresivnim“.
Portparol fonda kaže da su doplate osmišljene da obeshrabre veliku i dugotrajnu upotrebu resursa MMF-a.
„One se primenjuju samo na zemlje sa posebno velikim neotplaćenim kreditima“, rekla je Majada Gazala u saopštenju poslatom e-poštom, dodajući da su najsiromašnije zemlje izuzete od dodatnih naknada.
Izvršni odbor fonda sastao se u decembru 2021. i razgovarao o ulozi doplata — na kraju je odlučio da ne menja naknade, ali je rekao da će ih ponovo pregledati u budućnosti.
MMF je stvoren 1944. na konferenciji Ujedinjenih nacija u Breton Vudsu — jedna od njegovih misija je davanje kredita za održavanje finansijske stabilnosti zemalja. Među svojih 190 zemalja, pozajmljuje oko 1 bilion dolara, navodi se na veb stranici organizacije.
Aprilski pregled finansijskog stanja fonda za fiskalnu 2022. i 2023. godinu navodi da prihodi od pozajmljivanja bez dodatnih naknada „ostaju jaki i očekuje se da će premašiti rashode u fiskalnoj 2023–2024.
Andres Arauz, viši naučni saradnik u liberalnom Centru za ekonomska i politička istraživanja, kaže da finansijska pozicija MMF-a pokazuje da „doplate nisu neophodne za zdrave finansije“.
„Ne postoji izgovor da MMF kažnjava zemlje koje su pod stresom duga dodatnim naknadama“, rekao je on. „U tome takođe nema logike, iznos novca koji MMF prikuplja od doplata je trivijalan u odnosu na njegov prihod i kapacitet.
Garsija je rekao: „Ponosan sam što je Dom usvojio moj amandman da podrži pauzu i reviziju dodatnih naknada u MMF-u, i nastaviću da se borim dok ga predsednik ne potpiše kao zakon.
Odvojeno, SAD su poslale otprilike 7,3 milijarde dolara pomoći Ukrajini od početka rata krajem februara, uključujući novi paket pomoći za odbranu od 775 miliona dolara objavljen u petak.
