LONDON – Britanska stopa inflacije porasla je na novi 40-godišnji maksimum od 10,1 odsto u julu, bržim tempom nego u SAD i Evropi, jer su rastuće cene hrane u Ujedinjenom Kraljevstvu pooštrile smanjenje troškova života izazvano rastuće cene energije.
Dvocifreni porast potrošačkih cena u odnosu na prethodnu godinu bio je veći od centralne prognoze analitičara od 9,8 odsto i skok sa godišnje stope od 9,4 odsto u junu, saopštila je u sredu Kancelarija za nacionalnu statistiku. Povećanje je u velikoj meri posledica porasta cena hrane i osnovnih namirnica, uključujući toalet papir i četkice za zube, navodi se u saopštenju.
Većina ekonomista veruje da će gore doći. Banka Engleske kaže da će porast cena prirodnog gasa verovatno dovesti do inflacije potrošačkih cena na 13,3 odsto u oktobru. U njemu se navodi da će to gurnuti Britaniju u recesiju za koju se očekuje da će trajati do 2023. godine.
Ti pritisci su ubedili banku da poveća svoju ključnu kamatnu stopu za pola procentnog poena ovog meseca, što je najveće od šest uzastopnih povećanja od decembra. Stopa sada iznosi 1,75%, što je najviše od dubina globalne finansijske krize krajem 2008.
„Očekujemo još jedno povećanje stope od 50 baznih poena u septembru“, rekao je Džejms Smit, ekonomista za razvijena tržišta i ING Economics. „Ne bismo isključili još jedan izlet u novembru.
Inflacija raste u mnogim zemljama pošto je ruski rat u Ukrajini izazvao neviđeno povećanje cena energije širom sveta. Rusija je smanjila isporuke prirodnog gasa Evropi u znak odmazde za podršku Zapada Ukrajini, stvarajući krizu za fosilna goriva koja napajaju fabrike i greju domove zimi.
Gasne nevolje prete recesijom u 19 zemalja koje dele evro, gde je inflacija u julu dostigla rekordnih 8,9 odsto. Sjedinjene Države su već videle dve četvrtine ekonomske kontrakcije, pojačavajući strah od recesije. Inflacija u SAD je donekle smanjena na 8,5% u julu, ali je i dalje blizu maksimuma od četiri decenije.
„Razumem da su vremena teška i da su ljudi zabrinuti zbog povećanja cena sa kojima se suočavaju zemlje širom sveta“, rekao je šef britanskog trezora Nadhim Zahavi.
„Iako nema lakih rešenja, mi pomažemo gde možemo“, rekao je on, uključujući plaćanje od 400 funti (483 dolara) domaćinstvima koja se suočavaju sa rastućim računima za energiju.
Britanska konzervativna vlada je pod pritiskom da učini još više da pomogne ljudima da se izbore sa krizom troškova života. Prosečan račun za gorivo u Velikoj Britaniji porastao je za više od 50 odsto ove godine, a još jedno povećanje očekuje se u oktobru, kada se predviđa da će prosečni račun dostići 3.500 funti (4.300 dolara) godišnje.
Premijer Boris Džonson trebalo bi da napusti funkciju sledećeg meseca i kaže da se sve nove mere moraju prepustiti njegovom nasledniku. Favorit da ga zameni, ministarka spoljnih poslova Liz Trus, protivi se velikoj intervenciji, rekavši da se zalaže za smanjenje poreza nego za „podatke“.
Drugi kandidat, bivši šef trezora Riši Sunak, uveo je u maju porez od 25% na dobit naftnih i gasnih kompanija, za koji se očekuje da će prikupiti nekoliko milijardi funti kako bi pomogao u finansiranju plaćanja za ljude sa rastućim troškovima komunalnih usluga. Opozicioni političari žele da se porez proširi i na kompanije za proizvodnju električne energije – potez kojem se Truss odlučno protivi, rekavši: „Ne mislim da je profit prljava reč“.
