BANGKOK — Azijske akcije su oslabile u ponedeljak, a kineska tržišta su zabeležila umerene gubitke nakon što su ponovo otvorena nakon jednonedeljnog odmora.
Pad je usledio nakon još jednog sumornog kraja nedelje na Volstritu, pošto je snažan izveštaj o zapošljavanju u SAD dodao zabrinutosti da bi Federalne rezerve mogle da smatraju podatke o zapošljavanju veće od očekivanog kao dokaz da privreda nije dovoljno usporila da inflaciju stavi pod kontrolu. To bi moglo značiti još veće povećanje stope koje bi moglo učiniti recesiju vjerovatnijom.
Izveštaj o potrošačkim cenama u SAD u četvrtak biće jedan od najvećih faktora za tržišta ove nedelje. Investitori takođe čekaju najnovije informacije o tome kako se kompanije nose sa višim cenama i povećanjem kamata.
Tržnice akcijama su zatvorene u ponedeljak u Tokiju, Tajvanu i Južnoj Koreji. Hang Seng u Hong Kongu je pao 2,5% na 17.298,32 dok je Shanghai Composite indeks pao 0,4% na 3.012,58. Bangkoški SET je izgubio 0,6%, a indijski Sensek 1,2%.
Dolar je porastao na 145,44 japanskih jena sa 145,34 kasno u petak, što je dodatno pojačalo pritisak na japansku centralnu banku da se suprotstavi produženom padu jena prilagođavanjem svoje politike održavanja referentne kamatne stope ispod nule kako bi se odbranila od deflacije.
Cene u Japanu rastu, uglavnom zbog globalne inflacije i rastućih troškova nafte i gasa, ali Banka Japana je ostala pri svojoj ultra labavoj monetarnoj politici, dok je Fed nastavio sa oštrim povećanjem kamatnih stopa. Veći očekivani prinosi gurnuli su dolar u odnosu na jen.
U petak je S&P 500 pao 2,8% na 3.639,66. Završio se sa povećanjem od 1,5% za nedelju, svojim prvim nedeljnim povećanjem za četiri nedelje. Dov Jones Industrial Average je pao za 2,1% na 29.296,79. Nasdak je oslabio 3,8% na 10.652,40. Indeks Russell 2000 pao je 2,9%, na 1.702,15.
Vladin izveštaj koji pokazuje da su poslodavci prošlog meseca zaposlili više radnika nego što su ekonomisti očekivali mogao bi otvoriti put Fed-u da nastavi agresivno da povećava kamatne stope, nešto što rizikuje da izazove recesiju ako se uradi previše ozbiljno.
Poslodavci su prošlog meseca otvorili 263.000 radnih mesta. To je usporavanje u odnosu na tempo zapošljavanja od 315.000 u julu, ali je i dalje više od 250.000 koje su ekonomisti očekivali.
Akcije su ove godine pale za preko 20 odsto sa rekordnih ovogodišnjih vrednosti zbog zabrinutosti oko inflacije, kamatnih stopa i mogućnosti recesije.
Glavni indeksi su uspeli da zabeleže rast za nedelju dana, zahvaljujući snažnom, ali kratkotrajnom reliju u ponedeljak i utorak, nakon što su neki investitori dovoljno zažmirili na neke slabije ekonomske podatke od očekivanih da bi sugerisali da bi Fed mogao lakše podneti povećanje kamatnih stopa . Ali izveštaj o poslovima u petak je možda razbio takve nade za „zaokret“ od strane Fed-a. To je obrazac koji je ponovljen nekoliko puta ove godine.
Povećanjem kamatnih stopa, Fed se nada da će izgladnjivati inflaciju kupovina koja je neophodna da bi cene još više rasle. Fed je već video neke efekte, pri čemu su više hipotekarne stope posebno štetile stambenoj industriji. Ali ako povećanje stope ode predaleko, to bi moglo da ugura ekonomiju u recesiju. U
U međuvremenu, sirova nafta je zabeležila najveći nedeljni rast od marta. Referentna američka sirova nafta je u petak skočila za 4,7 odsto i dostigla 92,64 dolara za barel. Nafta Brent, međunarodni standard, porasla je za 3,7% na 97,92 dolara.
Cene nafte su porasle jer su velike zemlje koje proizvode naftu obećale da će smanjiti proizvodnju kako bi održale cene. To bi trebalo da održi pritisak na inflaciju, koja je i dalje blizu četiri decenije, ali se nadamo da će se smanjiti.
U ponedeljak je američka referentna vrednost pala za 97 centi na 91,67 dolara po barelu u elektronskom trgovanju na berzi u Njujorku. Nafta Brent popustila je 1,02 dolara na 96,90 dolara za barel.
Osim viših kamatnih stopa, analitičari kažu da bi sledeći čekić koji će pogoditi akcije mogao biti potencijalni pad korporativnog profita. Kompanije se bore sa visokom inflacijom i kamatnim stopama koje nagrizaju njihove zarade, dok privreda usporava.
Evro je ostao nepromenjen na 97,36 američkih centi.
