LONDON – Ako su Federalne rezerve SAD u junu poništile smjernice za budućnost, Evropska centralna banka je možda upravo zabila zadnji ekser u kovčeg alata koji su zvaničnici dugo koristili da finansijskim tržištima daju signale monetarne politike, prenosi Rojters.
ECB je u četvrtak povećala stopu za pola procenta, dvostruko više od onoga što je označila u junu kada je iznosila svoje planove za pooštravanje politike. Činilo se da se to promenilo ranije ove nedelje, kada su izvori rekli Rojtersu da se sada razmatra veće povećanje stope.
Prelazak na ono što je sama ECB opisala kao „pristup od sastanka do sastanka“ je najnovije upozorenje investitorima i trgovcima koji su gledali kako kreatori politike od Australije do Švajcarske do Švedske izvršavaju zapanjujuće preokrete na signale politike koje su poslali samo nekoliko nedelja ranije .
Najjasniji znak da je igra spremna za napredne smernice pojavio se možda u junu kada je američka centralna banka podigla svoju referentnu kamatnu stopu preko noći za 75 baznih poena, jedva mesec dana nakon što je predsednik Fed-a Džerom Pauel odbacio tako veliki potez.
„Mrtav je u vodi“, rekao je Piter Kinsela, globalni šef FKS strategije u upravljanju imovinom UBP, koji je primetio da mesecima „ništa u obzir“ o smernicama unapred.
„To je bio alat koji su centralne banke koristile kada je inflacija bila veoma niska, da bi u osnovi rekli ‘držaćemo niske stope dugo vremena’ kako bi podstakle potrošače da nastave da troše.
Ali inflacija se vratila sa osvetom, jer je u junu porasla na godišnju stopu od 8,6% u zoni evra zbog eksplozivnih cena energije i hrane. Podaci su postali zastareli obećanje ECB da će pokrenuti povećanje kamatnih stopa skromnim potezom.
Ta slika se ogleda u razvijenom svetu.
Fed je promenio mišljenje manje od nedelju dana nakon što je veliki majski otisak inflacije pokazao da inflacija nije dostigla vrhunac.
A između FED-a i ECB-a došlo je do iznenađujućeg povećanja stope Banke Kanade za pune procentne poen 13. jula. Nakon dva prethodna poteza od 50 baznih poena, guverner kanadske centralne banke je nagovestio „snažniju“ akciju, ali nisu pripremljena tržišta za obim povećanja.
Predsednica ECB Kristin Lagard rekla je u četvrtak da je njena centralna banka odlučila da zanemari njen prethodni signal za veće povećanje kamatne stope, imajući u vidu „nekoliko pokazatelja koji su predstavljali promenu u odnosu na junski sastanak“, posebno „materijalizaciju inflacionih rizika“.
Najveća korist od usmeravanja unapred bila je omogućavanje kreatorima politike da uvere banke da mogu da nastave da prenose niže dugoročne kamatne stope na hipotekarne i poslovne klijente, podstičući ekonomski rast.
Takođe je ponudio ECB i drugima način da se bore protiv deflacije, podsticanjem većeg zaduživanja i potrošnje.
Ali pod promenjenim okolnostima, to može da se izjalovi, rekao je Geret Hil, portfolio menadžer u Roial London Asset Management koji je priznao da je zbunjen što se ECB „uvalila“ u povećanje stope od 25 baznih poena šest nedelja unapred.
„Kako podaci izlaze u toku tog perioda između početka smernica i stvarnog vremena za postizanje tih povećanja… i spekulacije počinju da pristižu, to samo po sebi može povećati volatilnost“, dodao je Hil.
To je bilo očigledno ove nedelje, kada je evro dostigao najniže vrednosti u 20 godina u odnosu na američki dolar, a prinosi na nemačke dugoročne obveznice porasli su u utorak za 12 baznih poena nakon što je Rojters izvestio da bi ECB mogla da poveća stope za pola procentnog poena.
Slično tome, priča na Vall Street Journalu uoči sastanka o politici Fed-a od 14. do 15. juna, koja je nagovestila moguće povećanje stope od 75 baznih poena, zapalila je vatru ispod dolara i pomogla da se 10-godišnji prinosi američkog trezora povećaju za 21 bazni poen , najveći dnevni skok od 2020.
To znači da će formulisanje investicione strategije postati teže za investitore koji su navikli da skeniraju izjave o monetarnoj politici u potrazi za tim magičnim rečima: „produženi vremenski period“.
„Sa smernicama unapred koje govore da će stope ostati niske tokom dužeg perioda, mogli biste da sedite tamo i prihvatite da će to biti slučaj. Nikada nije bilo potpuno nepromenljivo, ali u svetu niskih stopa mogli biste da verujete centralnim bankama do neke mere na reč “, rekao je Dominik Baning, šef evropske devizne strategije HSBC-a.
„Sada postaje važnije da se ti pozivi na inflaciju i rast isprave.
Čak iu ovom novom svetskom poretku, centralne banke će nastaviti da usmeravaju tržišta u određenoj meri, možda da bi pooštrile finansijske uslove i ukrotile inflaciona očekivanja.
A tržišta novca su ove godine uglavnom zanemarila golubine smernice za pooštravanje cene agresivne politike.
Analitičar ABN AMRO Nik Kounis je među onima koji su zadovoljni pristupom koji više zavisi od podataka.
„Ovde pokušavate da razumete podatke i smernice unapred i da li će se to promeniti. To stvara preveliku složenost za svakoga ko pokušava da razume šta centralna banka pokušava da uradi“, rekao je Kounis.
Saopštenje ECB-a od četvrtka je „signaliziralo dobrodošlu smrt vrlo konkretnih smernica za budućnost“, dodao je on.
