Analiza: Petina srpske privrede posluje u sivoj zoni

Analiza: Petina srpske privrede posluje u sivoj zoni

Siva ekonomija se smanjivala u periodu od 2009. do 2012. godine, da bi od 2012. do 2016. beležila rast. U poslednjih sedam godina, do 2023. godine, siva ekonomija je opet u padu, ocenio je Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, piše Danas.

Ranđelović je, predstavljajući svoj rad „Siva ekonomija u Srbiji – empirijske procene i preporuke za politike“ na naučnom skupu u SANU, ukazao da je prosečno siva ekonomija u Srbiji u periodu od 2009. do 2023. godine iznosila 23,6 odsto BDP-a.

Najveće učešće sive ekonomije u Srbiji bilo je 2013. godine, čak 29,1 odsto BDP-a, a najmanje 2021. godine 17,9 odsto BDP-a.

U 2023. godini siva ekonomija je činila 21,1 odsto BDP-a prema makroekonomskoj metodi. Odatle, Ranđelović je izračunao da je poreski jaz oko osam odsto BDP-a ili oko šest milijardi evra, navodi Danas.

On je podelio izvore sive ekonomije na sivu ekonomiju dohotka i sivu ekonomiju u potrošnji, gde su dva glavna izvora rad na crno i izbegavanje plaćanja PDV-a.

Prema njegovoj proceni, siva ekonomija dohotka učestvuje sa jednom, a potrošnja sa dve trećine u ukupnoj sivoj ekonomiji.