Očekuje se da će centralna banka Novog Zelanda ove nedelje ostvariti treće uzastopno povećanje kamatne stope za pola poena u svojoj najagresivniji politici pooštravanja u više od dve decenije, ali sve veći znaci potencijalno oštrog ekonomskog pada mogu ublažiti jastrebove crtica.
Opadanje poverenja i posrnuli ekonomski podaci dovode do pitanja tržišta da li će Rezervna banka Novog Zelanda (RBNZ) učiniti više štete nego koristi u svojoj borbenoj potrazi za obuzdavanjem rastuće inflacije.
„Monetarna politika funkcioniše sa zakašnjenjem: utiče na poverenje, a zatim na aktivnost i na kraju na inflaciju“, rekla je glavna ekonomista ANZ-a Šeron Zolner.
„Dakle, fokusirajući se na te indikatore inflacije, oni voze gledajući u retrovizor, što vam govori da postoji prilično velika šansa da će propustiti skretanje i završiti prekomerno zategnuti.“
Predvodnik u povlačenju stimulansa iz ere pandemije među svojim kolegama, jastrebski korak RBNZ-a da obuzda najvišu inflaciju u tri decenije, na 6,9%, doveo je do povećanja stope već za 175 baznih poena od oktobra.
Porast od 50 baznih poena na reviziji politike u sredu znači da će se oni desetostručiti sa rekordno niskih 0,25%. A ekonomisti predviđaju još jedno povećanje od pola poena u avgustu, što bi ga učinilo najagresivnijim pooštravanjem politike od uvođenja zvanične stope gotovine 1999. godine.
Guverner RBNZ Adrian Orr rekao je da je rano i brzo i dalje najbolji put za centralnu banku u postizanju svojih primarnih ciljeva inflacije i zapošljavanja. (nP8N2VA01J)
Ali problem – i problem sa kojim bi se mogle suočiti i druge centralne banke, kao što su Australija i Južna Koreja, dok se kreću dalje u sopstvene cikluse pešačenja kako bi suzbile neumerenu inflaciju – je u tome što brza promena stvara stvarni rizik od prevrtanja zemlje u recesiju.
„Više preduzeća se suočava sa visokim troškovima, a više preduzeća – skoro isti procenat – podiglo je cene u junu, tako da sve to ukazuje na dalje intenziviranje inflatornih pritisaka, tako da će Rezervna banka nastaviti dalje“, rekla je Kristina Leung, direktorka ekonomista u NZIER-u.
Međutim, niz slabih ekonomskih podataka doveo je do toga da je tržište poništilo svoja očekivanja da će centralna banka ispuniti svoj plan da udvostruči stopu gotovine u narednoj godini.
Najnovija anketa Rojtersa pokazuje stope od 3,50% za celu sledeću godinu, što je manje od prognoze RBNZ-a u maju da se stope popnu na 4,00% do sredine sledeće godine.
Odražavajući promenu tržišnih cena, tri najveće banke su prošle nedelje smanjile svoje dvogodišnje hipotekarne stope za oko 30 baznih poena.
Ekonomija se neočekivano smanjila za 0,2% u prvom kvartalu, a Zollner iz ANZ-a rekao je da je blizu pitanja da li je ekonomija rasla u drugom kvartalu ili je skliznula u recesiju.
Rastuća inflacija – i inflaciona očekivanja – i nedostatak rasta plata šteti tražnji domaćinstava. U isto vreme, nekada usijano tržište nekretnina sada je palo oko 9% od novembra, a očekuje se dalji pad.
Jedno istraživanje je pokazalo da je poslovno poverenje palo na najniži nivo od početka pandemije COVID-a, pri čemu dve trećine kompanija očekuje da će se uslovi pogoršati, dok je drugo pokazalo da je poverenje potrošača najniže u 34-godišnjoj istoriji serije.
„Realna ekonomija se pogoršala u odnosu na onu na kojoj je RBNZ bazirao svoju majsku stopu“, navode ekonomisti Banke Novog Zelanda u napomeni.
Ako bi centralna banka ove nedelje objavila punu stopu, „bilo bi značajne rasprave o mogućnosti ublažavanja tempa i obima ciklusa pooštravanja“.
