Američki državni dug mogao bi da poraste za 20 triliona (hiljada milijardi) ona dolara u narednoj deceniji, saopštila je Banka Amerike (BoA) u utorak, pozivajući se na podatke Kongresne kancelarije za budžet.
Prema prognozi, trenutni neizmireni javni dug iznosi otprilike 33,6 triliona dolara, ali tempom koji raste i zbog „fiskalnog viška u 2020-im“ verovatno će rasti za 5,2 milijarde dolara dnevno u narednih 10 godina, što bi iznosio oko 54 triliona dolara do 2033.
Prema BoA, jedan od faktora koji dovode do daljeg porasta duga je naglo povećanje federalnog deficita, koji je ove godine skočio za 320 milijardi dolara na 1,7 triliona dolara, što je primoralo Ministarstvo finansija da proda nove obveznice u vrednosti od triliona dolara. Povećanje godišnjih kamata uzrokovano rastućim prinosima na obveznice takođe opterećuje savezni budžet i povećava deficite, napominje banka.
„Javni dug SAD je… veći od kombinovanog BDP-a Kine, Japana, Nemačke i Indije“, primetio je u prognozi investicioni strateg Bank of America Majkl Hartnet. On je, međutim, upozorio da je malo verovatno da će Vašington prestati da uzima zajmove čak i ako federalni deficit bude ograničen, jer se na zaduživanje gleda kao na sredstvo za podsticanje ekonomskog rasta i pomoć u pokretanju cirkulacije novca.
„Verovatno bi centralne banke mogle jednostavno da spasu vlade u narednim godinama putem kvantitativnog popuštanja i uvođenja kontrole krive prinosa“, dodao je Hartnet.
SAD su u januaru 2023. premašile gornju granicu duga, koja je zakonski određena na 31,4 triliona dolara. Nakon meseci upozorenja o neizbežnom i ekonomski katastrofalnom neizvršenju obaveza američkog trezora, predsednik Džo Bajden je u junu potpisao dvopartijski zakon o dugu koji je omogućio ograničenje biti ukinut do januara 2025. Ovo je praktično omogućilo vladi da nastavi da se zadužuje bez ograničenja tokom sledeće godine. Dug je narastao na 32 triliona dolara manje od dve nedelje nakon što je zakon odobren, i od tada se gomila.
