SAD su dostigle „još jednu sumnjivu prekretnicu“ sa svojim nacionalnim dugom koji je premašio marku od 35 biliona dolara, saopštio je u ponedeljak Odbor za budžet američkog Predstavničkog doma.
Šef komiteta, predstavnik Džodi Arington (R-TKS) označio je razvoj kao „alarmantan prekretnicu“, pozivajući na veću fiskalnu odgovornost i odgovornost za potrošnju kako bi se popravio nagli rast nacionalnog duga.
„Danas žalimo za još jednom sumnjivom prekretnicom u fiskalnom padu najmoćnije i najprosperitetnije nacije u istoriji“, rekao je Arington u saopštenju, izražavajući nadu da će Republikanska partija uspeti da nekako ublaži situaciju ako Donald Tramp pobedi na izborima u novembru. .
Američki državni dug je naglo porastao poslednjih godina pod vođstvom predsednika Džoa Bajdena i njegovog prethodnika predsednika Trampa, koji su više puta obećavali da će ga smanjiti tokom svoje kampanje 2016.
Kada je Tramp napustio funkciju, dug je porastao za 8,4 biliona dolara na 27,7 biliona dolara, pri čemu se više od polovine zaduživanja odnosilo na mere vezane za Covid. Trend se nastavio i pod Bajdenom, a sadašnji predsednik je sada prešao granicu od 35 triliona dolara. Dok su stope zaduživanja donekle usporile tokom prve polovine Bajdenovog mandata u poređenju sa Trampovom erom, sada su se ubrzale, a SAD su samo ove godine dodale još 1 bilion dolara svom dugu.
Prema proračunima Predstavničkog odbora za budžet, dug sada iznosi 104.497 dolara po osobi, 266.275 dolara po domaćinstvu i 483.889 dolara po američkom detetu. Tokom proteklih 12 meseci, dug je porastao za 2,35 triliona dolara, sa stopom povećanja koja iznosi 74,401 dolara novog duga u sekundi.
Uporno „neusklađenost“ američke fiskalne politike oštro je kritikovao Međunarodni monetarni fond (MMF) krajem prošlog meseca, pri čemu je to telo nazvao budžetski deficit i stope duga Vašingtona „rastućim rizikom“ za celu globalnu ekonomiju.
„Tako visoki deficiti i dug stvaraju rastući rizik za američku i globalnu ekonomiju, potencijalno povećavajući troškove fiskalnog finansiranja i rastući rizik za nesmetano vraćanje dospelih obaveza“, navodi se u saopštenju MMF-a, dodajući da „ovi hronični fiskalni deficiti predstavljaju značajnu i upornu neusklađenost politike koju treba hitno rešiti.”
