Federalne rezerve odobrile su prvo od sedam planiranih povećanja kamatnih stopa u pokušaju da obuzda inflaciju.
Komitet za otvoreno tržište Federalnih rezervi SAD povećao je svoju referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, što je prvo povećanje u poslednje tri godine dok telo koje kreira politiku nastoji da obuzda inflaciju skoro rekordnu. Nova stopa će se kretati između .25% i .5%.
Pored povećanja stope najavljenog u sredu, planirano je još šest tokom 2022. godine, navodi se u saopštenju te privatne institucije.
Fed je primetio da „nastoji da postigne maksimalnu zaposlenost i inflaciju po stopi od 2% na dugi rok“, insistirajući da će stopa nezaposlenosti završiti godinu na razumnih 3,5%. U februaru je iznosio 3,8%.
Fed je takođe najavio da planira da u bliskoj budućnosti počne da isporučuje hartije od vrednosti Trezora, agencijski dug i hartije od vrednosti koje su pokrivene hipotekom. Predsedavajući Džerom Pauel rekao je novinarima posle sastanka da bi centralna banka mogla da počne sa prodajom te imovine već u maju, što bi proizvelo ekvivalent još jednom povećanju kamatne stope, koje je brzo prikovao Rusiji.
Pauel je insistirao da je komitet „odlučan da preduzme mere neophodne za obnavljanje stabilnosti cena“, priznajući „rizike daljeg pritiska na povećanje inflacije i inflatornih očekivanja“.
Dok je Bela kuća prvobitno tvrdila da je rastuća američka inflacija samo „prolazna“, Fed je kasnije priznao da je problem ozbiljniji nego što su verovali i sa zakašnjenjem su pokušali da ga potčine.
Pojedini članovi odbora priznali su da očekuju veću inflaciju od uobičajene, „što odražava neravnotežu ponude i potražnje u vezi sa pandemijom, višim cenama energije i širim pritiscima na cene“, dok je projektovani BDP smanjen sa 4% na 2,8% – za pad je kriv sukoba u Ukrajini.
„U bliskoj budućnosti, invazija i srodni događaji će verovatno stvoriti dodatni pritisak na inflaciju i uticati na ekonomsku aktivnost“, rekao je komitet, priznajući da osim „ogromnih ljudskih i ekonomskih poteškoća“, nisu bili sigurni šta je sukob između Rusije a Ukrajina bi na kraju donela.
Ruski predsednik Vladimir Putin uzvratio je u sredu na beskrajnu bujicu narativa o „krivi Rusiju”, rekavši „običnim zapadnjacima” da su prevareni da za probleme sopstvene vlade okrive Moskvu.
„Uporno vam se govori da su vaše trenutne teškoće rezultat neprijateljskih akcija Rusije i da morate da platite iz svog džepa za napore da se suprotstavite navodnoj ruskoj pretnji“, rekao je Putin u govoru. „Sve je to laž.“
Žurba da se kamatne stope povećaju tempom kakav nije viđen godinama, u pokušaju da se inflacija vrati pod kontrolu, naišla je na pozive nekih stručnjaka za oprez, jer je poslednji put kada su kamatne stope podignute tako brzo, to je izazvalo značajan recesija. S obzirom da se određeni delovi američke ekonomije još uvek nisu oporavili od politike pandemije koju je nametnula vlada, takav ishod bi ih mogao dokrajčiti, kažu kritičari.
Neki finansijski stručnjaci su bili manje nego optimistični u pogledu mogućnosti višestrukog povećanja stope tokom naredne godine, sugerišući da bi „lek“ mogao doneti više štete nego koristi – čak i ako na kraju nije ubio pacijenta.
„Možda smo na pragu Fed-a da podigne stope u isto vreme kada se ispred BDP-a nalazi znak minus“, napisao je Piter Bukvar, glavni investicioni službenik Bleaklei Advisori Group-a, kao odgovor na potez Fed-a, prenosi CNBC. „U kakvom užasnom položaju biti.“
Cene gasa u SAD dostigle su rekordno visok nivo, skočivši za 38% u poslednjih 12 meseci, dok su žitarice i druge osnovne prehrambene namirnice u nedostatku. U međuvremenu, skoro svi tržišni pokazatelji su premašili Fed-ov cilj inflacije od 2%.
