Akcije u Aziji pale su u sredu nakon što je Volstrit odbio zbog straha da će Federalne rezerve morati da zadrže kočnice ekonomije kako bi inflaciju stavile pod kontrolu, rizikujući oštru recesiju. Cene nafte su bile različite.
Tokijski indeks Nikkei 225 skliznuo je 0,6% na 27.727,53, a Kospi u Seulu 0,2% na 2.388,95. Shanghai Composite je izgubio 0,4% na 3.199,69, dok je australijski S&P/ASKS 200 pao 0,6% na 7.245,20.
Hongkonški indeks Hang Seng je ojačao 0,2% na 19.469,46. Akcije su pale za 0,2% u Mumbaju, ali su porasle za 0,1% u Bangkoku.
Kina je izvestila da je njen uvoz i izvoz opao u novembru pošto je globalna potražnja oslabila, a antivirusne kontrole opteretile drugu po veličini ekonomiju.
Carinski podaci pokazuju da je izvoz potonuo 9% u odnosu na godinu dana ranije, što se pogoršalo u odnosu na oktobarski pad od 0,9%. Uvoz je opao za 10,9%, što je pad u odnosu na povlačenje od 0,7% prethodnog meseca. Predviđeno je da će kineska trgovina oslabiti pošto se globalna tražnja ohladila nakon povećanja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi i centralnih banaka u Evropi i Aziji kako bi obuzdali rastuću inflaciju.
U utorak je S&P 500 pao 1,4%, svoj četvrti gubitak uzastopno, na 3.941,26, a tehnološki težak Nasdak je potonuo 2%, na 11.014,89.
Dov Jones Industrial Average je izgubio 1% na 33.596,34, dok je Rasel 2000 skliznuo 1,5% na 1.812,58.
Tehnološke akcije, komunikacione kompanije i trgovci na malo imali su neke od najvećih gubitaka. Apple je pao za 2,5%, Disney za 3,8%, a AutoZone za 2,8%.
Akcije malih kompanija su takođe pale, povukavši indeks Russell 2000 za 1,5% niže. Glavni indeksi idu u korak sa sedmičnim gubitkom nakon što su objavili dva uzastopna nedeljna povećanja.
Prinosi na obveznice su pali. Prinos na 10-godišnji trezor pao je na 3,52% sa 3,58% kasno u ponedeljak.
Nekoliko kompanija je napravilo velike poteze nakon finansijskih ažuriranja i najava otkupa.
Komunalno preduzeće NRG Energi je palo za 15,1% nakon što je objavilo da troši 2,8 milijardi dolara u gotovini i pretpostavlja 2,4 milijarde dolara duga za kupovinu Vivint Smart Home.
Nakit kompanija Signet je pala 20,2% nakon što je povećala svoje prognoze profita i prihoda za ovu godinu.
Pad šireg tržišta dolazi dan nakon što su se akcije povukle jer su jača pokazatelja ekonomije od očekivanog izazvala zabrinutost da Fed ima načina da stavi inflaciju pod kontrolu. Fed to radi tako što namerno usporava privredu višim kamatama.
Investitori pažljivo prate ekonomske podatke i saopštenja kompanija kako bi stekli bolji uvid u to kako se privreda nosi sa tvrdoglavo vrućom inflacijom. Oni takođe pokušavaju da utvrde da li se inflacija smanjuje tempom koji će omogućiti Fed-u da ublaži povećanje kamatnih stopa. Politika Fed-a rizikuje da previše koči ekonomiju i da je pošalje u recesiju.
Fed se sastaje sledeće nedelje i očekuje se da će podići kamatne stope za pola procentnog poena. Od marta je povećao svoju referentnu stopu šest puta, dovodeći je do raspona od 3,75% do 4%, što je najviši nivo u poslednjih 15 godina. Volstrit očekuje da će referentna stopa dostići maksimum od 5% do 5,25% do sredine 2023.
Volstrit će u četvrtak dobiti nedeljne informacije o zahtevima za nezaposlene. Tržište rada je bilo jedan od jačih džepova u privredi.
Vlada će u petak objaviti novembarski izveštaj o cenama proizvođača. To će investitorima dati bolji uvid u to kako inflacija utiče na poslovanje.
Univerzitet u Mičigenu će u petak objaviti svoje decembarsko istraživanje o raspoloženju potrošača.
Na drugom trgovanju u sredu, američka referentna sirova nafta je porasla za 1 cent na 74,26 dolara po barelu u elektronskom trgovanju na berzi u Njujorku.
Sirova nafta Brent, međunarodni standard za određivanje cena, porasla je za 15 centi na 79,50 dolara po barelu.
Dolar je porastao na 137,23 japanskih jena sa 136,94 jena. Evro je neznatno opao na 1,0465 dolara sa 1,0468 dolara.
