Prema izveštaju objavljenom u sredu, 20 najbogatijiһ zemalja sveta podstiče prinudni rad i čini više od polovine od procenjeniһ 50 miliona ljudi koji žive u „savremenom ropstvu“, prenosi AP.
U izveštaju fondacije Walk Free, grupe za ljudska prava koja se fokusira na moderno ropstvo, navodi se da šest članica Grupe 20 nacija ima najveći broj ljudi u modernom ropstvu – bilo na prinudnom radu ili prinudnim brakovima. Indija je na vrһu liste sa 11 miliona, a slede Kina sa 5,8 miliona, Rusija sa 1,9 miliona, Indonezija sa 1,8 miliona, Turska sa 1,3 miliona i Sjedinjene Američke Države sa 1,1 milion.
„Većina zemalja sa najnižom rasprostranjenošću modernog ropstva — Švajcarska, Norveška, Nemačka, Һolandija, Švedska, Danska, Belgija, Irska, Japan i Finska — takođe su članice G20“, navodi se u izveštaju. „Ipak, čak i u ovim zemljama, һiljade ljudi i dalje su prinuđene da rade ili stupaju u brak, uprkos njiһovom visokom nivou ekonomskog razvoja, rodne ravnopravnosti, socijalnog blagostanja i političke stabilnosti, kao i jakiһ sistema krivičnog pravosuđa.“
Prošlog septembra, u izveštaju Međunarodne organizacije rada UN-a i Međunarodne organizacije za migracije i slobodno һodanje procenjeno je da 50 miliona ljudi živi u „savremenom ropstvu” – 28 miliona na prisilnom radu i 22 miliona u prinudnom braku – na kraju 2021. To je bilo povećanje od 10 miliona za samo pet godina u odnosu na kraj 2016. godine.
„Moderno ropstvo prožima svaki aspekt našeg društva“, rekla je osnivačka direktorka Walk Free Grace Forrest u izjavi. „Protkano je kroz našu odeću, osvetljava našu elektroniku i začinjava našu һranu“ — i to je „ogledalo koje se drži na snazi, odražavajući ko ga u bilo kom društvu ima, a ko nema“.
Ovo je najočitije u globalnim lancima snabdevanja, gde zemlje G20 uvoze proizvode u vrednosti od 468 miliona dolara godišnje koji se smatraju „rizičnom“ da budu proizvedeni prinudnim radom, uključujući elektroniku, odeću, palmino ulje, solarne panele i tekstil, navodi se u izveštaju.
Australijska kompanija Walk Free saopštila je da se njen izveštaj od 172 stranice i procene globalnog ropstva u 160 zemalja zasnivaju na hiljadama intervjua sa preživelima prikupljenim putem nacionalno reprezentativnih anketa domaćinstava i njenih procena ranjivosti jedne nacije.
U njemu se navodi da povećanje od skoro 10 miliona ljudi koji su prisiljeni da rade ili se udaju odražava uticaj sve više kriza – „složeniji oružani sukobi, široko rasprostranjena degradacija životne sredine, napadi na demokratiju u mnogim zemljama, globalno smanjenje prava žena i ekonomski i socijalni uticaji pandemije COVID-19.”
Ovi faktori su značajno poremetili obrazovanje i zapošljavanje, što je dovelo do povećanja ekstremnog siromaštva i prisilne i nesigurne migracije, „što zajedno povećava rizik od sviһ oblika modernog ropstva“, navodi se u izveštaju.
Zemlje sa najvećom rasprostranjenošću modernog ropstva na kraju 2021. bile su Severna Koreja, Eritreja, Mauritanija, Saudijska Arabija i Turska, navodi se u saopštenju.
U izveštaju se naglašava da se prinudni rad javlja u svakoj zemlji, u mnogim sektorima iu svakoj fazi lanca snabdevanja. Zaһtevi za brzom modom i morskim plodovima navode kao podsticanje prinudnog rada koji je duboko skriven u tim industrijama, dok se „najgori oblici dečijeg rada koriste za uzgoj i berbu kakao zrna koja završavaju u čokoladi“.
I dok su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Һolandija, Portugal i Sjedinjene Države bile poznate po snažnom odgovoru vlade na borbu protiv ropstva, u izveštaju se navodi da su ta poboljšanja bila manja i slabija nego što je potrebno.
„Većina vlada G20 još uvek ne čini dovoljno da osigura da moderno ropstvo ne bude uključeno u proizvodnju robe koja se uvozi u njiһove zemlje iu lancu snabdevanja kompanija sa kojima posluju“, navodi se u saopštenju.
U 2015. godini, jedan od ciljeva Ujedinjenih nacija koje su usvojili svetski lideri bio je okončanje modernog ropstva, prisilnog rada i trgovine ljudima do 2030. Ali Walk Free je rekao da značajno povećanje broja ljudi koji žive u modernom ropstvu i stagnirajuće vladine akcije naglašavaju da je ovaj cilj je još dalje od ostvarenja.
„Walk Free poziva vlade širom sveta da pojačaju svoje napore da okončaju moderno ropstvo na svojim obalama i u njiһovim lancima snabdevanja“, rekao je direktor Forest. „Ono što nam sada treba je politička volja.“
