Mala randomizovana studija kod pacijenata sa post-COVID sindromom otkrila je da hiperbarična terapija kiseonikom promoviše obnavljanje sposobnosti srca da se pravilno kontrahuje. Istraživanje je predstavljeno na EACVI 2023, naučnom kongresu Evropskog kardiološkog društva (ESC).
„Studija sugeriše da hiperbarična terapija kiseonikom može biti korisna kod pacijenata sa dugotrajnim kovidom“, rekla je autorka studije profesorka Marina Lajtman sa Medicinskog fakulteta Sackler, Univerziteta u Tel Avivu i medicinskog centra Šamir, Be’er Ia’akov, Izrael. „Koristili smo osetljivu meru srčane funkcije koja se ne sprovodi rutinski u svim centrima. Potrebno je više studija da bi se utvrdilo koji pacijenti će imati najviše koristi, ali može biti da svi pacijenti sa dugotrajnim COVID-om treba da imaju procenu globalnog longitudinalnog naprezanja i ponudio hiperbaričnu terapiju kiseonikom ako je srčana funkcija smanjena.“
Većina oboljelih od COVID-19 potpuno se oporavi, ali nakon početne bolesti, otprilike 10–20% pacijenata razvije dugotrajni COVID, koji se naziva i post-COVID stanje ili sindrom. Simptomi uključuju kratak dah, umor, kašalj, bol u grudima, ubrzane ili nepravilne otkucaje srca, bolove u telu, osip, gubitak ukusa ili mirisa, mučninu, povraćanje, dijareju, glavobolju, vrtoglavicu, nesanicu, maglu u mozgu, depresiju i anksioznost. Pacijenti sa post-COVID sindromom takođe mogu razviti srčanu disfunkciju i imaju povećan rizik od niza kardiovaskularnih poremećaja.
Ovo randomizovano kontrolisano dvostruko slepo ispitivanje procenilo je efekat hiperbarične terapije kiseonikom (HBOT) na srčanu funkciju dugotrajnih pacijenata sa COVID-om. HBOT uključuje inhalaciju 100% čistog kiseonika pod visokim pritiskom kako bi se povećala isporuka u tkiva tela, što je posebno korisno za tkiva koja nemaju dovoljno kiseonika zbog povrede ili upale. HBOT je uspostavljen tretman za rane koje ne zarastaju, dekompresijsku bolest kod ronilaca, trovanje ugljen-monoksidom, povrede radijacijom i određene vrste infekcija
Studija je uključila 60 pacijenata sa post-COVID sindromom sa tekućim simptomima najmanje tri meseca nakon što su imali blage do umerene simptomatske COVID-19 potvrđene PCR testom. Uključeni su i hospitalizovani i nehospitalizovani pacijenti. Teški slučajevi COVID-a su isključeni. Pacijenti su randomizirani na HBOT ili lažnu proceduru u odnosu 1:1. Svaki pacijent je imao pet sesija nedeljno tokom osam nedelja, ukupno 40 sesija.
HBOT grupa je primala 100% kiseonik kroz masku pod pritiskom od 2 atmosfere tokom 90 minuta, sa pauzama od 5 minuta na svakih 20 minuta. Lažna grupa je udisala 21% kiseonika maskom na 1 atmosferi tokom 90 minuta. Svi učesnici su podvrgnuti ehokardiografiji na početku (pre prve sesije) i 1 do 3 nedelje nakon poslednje sesije.
Ehokardiografija je korišćena za procenu globalnog longitudinalnog naprezanja leve komore (GLS), što je mera sposobnosti srca da se kontrahuje i opušta po dužini. Pokazuje koliko dobro srce funkcioniše i može pomoći u otkrivanju ranih znakova srčanih bolesti. Zdravo srce će imati GLS vrednost od oko -20%, što znači da je srčani mišić u stanju da se pravilno kontrahuje i opušta u uzdužnom pravcu. Smanjeni GLS je rani marker da srce nije u stanju da se kontrahuje i opusti efikasno.
Na početku, skoro polovina učesnika studije (29 od 60; 48%) imalo je smanjen GLS. Od toga, 13 (43%) i 16 (53%) je bilo u lažnoj i HBOT grupi, respektivno. Prosečan GLS na početku kod svih učesnika bio je -17,8%. U HBOT grupi, GLS se značajno povećao sa -17,8% na početku na -20,2% nakon intervencije (p=0,0001). U lažnoj grupi, GLS je bio -17,8% na početku i -19,1% nakon sesija, bez statistički značajne razlike između dva merenja.
Prof. Lajtman je rekla: „Primećeno je da je skoro polovina dugotrajnih pacijenata sa COVID-om imala oštećenu srčanu funkciju na početku prema GLS uprkos tome što svi učesnici imaju normalnu frakciju izbacivanja, što je standardni metod za merenje sposobnosti srca da se kontrahuje. To znači da je izbacivanje frakcija nije dovoljno osetljiva da identifikuje duge COVID pacijente sa smanjenom funkcijom srca.“
Ona je zaključila: „Nalazi sugerišu da HBOT promoviše oporavak srčane funkcije kod pacijenata sa post-COVID sindromom. Potrebno je više istraživanja da bi se prikupili dugoročni rezultati i odredio optimalan broj sesija za maksimalni terapeutski efekat.“