Studija koju je vodio Centar za epidemiološke studije o polno prenosivim infekcijama i sidi iz Katalonije (CEEISCAT)—grupa iz nemačkog istraživačkog instituta Trias i Pujol (IGTP), Fundacio Lluita contra les Infeccions (FLI) i Univerzitetske bolnice Odense (OUH) — je otkrio da se ljudi koji žive sa HIV-om koji su doživeli epizodu COVID-19 suočavaju sa značajnim povećanjem rizika od kardiovaskularnih bolesti u godini nakon infekcije.
Projekat, sproveden u okviru PISCIS kohorte osoba koje žive sa HIV-om u Kataloniji i na Balearskim ostrvima, pregledao je preko 18.000 osoba sa HIV-om, od kojih je 4.000 dijagnostikovan COVID-19 u periodu od 2020. do 2022. godine.
Od svih ispitanih pojedinaca, 832 su patile od kardiovaskularnih bolesti, a primećeno je da su oni koji su se zarazili COVID-19 imali 30% povećan rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti godinu dana nakon infekcije koronavirusom, posebno u prvih šest meseci.
Prema istraživaču koji je vodio studiju, lekaru Rakel Martin-Iguasel, „Najčešće kardiovaskularne bolesti koje smo primetili u ovoj grupi su krvni ugrušci u plućima ili nogama, kao i srčana insuficijencija i razne srčane bolesti.
Martin-Iguacel, lekar-saradnik na Odeljenju za infektivne bolesti Univerzitetske bolnice Odense (Danska) i istraživač u CEEISCAT-u, kaže: „Značaj vakcinacije protiv COVID-19 kod ljudi sa HIV-om kao ključne preventivne mere.
Studija je identifikovala nekoliko faktora povezanih sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti među ljudima koji žive sa HIV-om, uključujući starost, heteroseksualni muškarac ili žena, prisustvo prethodnih kardiovaskularnih bolesti i druga stanja kao što su hronična bolest bubrega ili jetre.
Martin-Iguacel zaključuje: „Važno je podstaći pacijente koji su imali COVID-19 da budu svesni ovog povećanog rizika i da upravljaju drugim kardiovaskularnim faktorima rizika, kao što su pušenje, dijabetes, hipertenzija ili visok holesterol.
Isto tako, studija služi kao upozorenje lekarima koji se brinu o osobama sa HIV-om, koji će morati da uzmu u obzir ovaj povećani kardiovaskularni rizik tokom prve godine nakon COVID-a. Postoje različite terapijske strategije koje se proučavaju za ublažavanje ovog rizika koje se moraju pažljivo pratiti.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Klinička mikrobiologija i infekcija.
