Nova studija otkriva da su neka radna mesta radila bolje od drugih u ograničavanju fluktuacije zaposlenih tokom pandemije COVID-a. Konkretno, istraživači su otkrili da su jedinice koje su gajile osećaj „kolektivnog angažovanja“ među zaposlenima pre pandemije videle manje fluktuacije zaposlenih od jedinica koje su bile manje uspešne u stvaranju tog osećaja angažovanja.
„Ponekad ljudi napuštaju posao zbog promena na radnom mestu nad kojima poslodavac ima kontrolu“, kaže Patrik Flin, koautor rada o studiji objavljenog u Journal of Applied Psychology, i docent menadžmenta u Severnoj Karolini. Koledž za menadžment Pul Državnog univerziteta.
„To bi moglo biti zbog promena u menadžmentu, platama, beneficijama i tako dalje. Urađeno je mnogo istraživanja o efektu koji ovi interni faktori imaju na zadržavanje i fluktuaciju zaposlenih.
„Međutim, manje je posla na tome šta poslodavci mogu da urade kako bi ublažili fluktuaciju zaposlenih u vezi sa spoljnim događajima, nad kojima poslodavac nema kontrolu“, kaže Flin. „Ovi eksterni događaji mogu biti lokalizovane promene, kao što je konkurent koji zaposlenima nudi bolju platu.
„Ali ovi spoljni događaji takođe mogu biti nacionalni, ili čak globalni, po obimu — kao što je početak pandemije COVID-a. Za ovu studiju, koristili smo pandemiju kao priliku da prikupimo podatke o uticaju koji je veliki spoljni događaj imao na fluktuacija zaposlenih“.
Za studiju, istraživači su se udružili sa kompanijom sa sedištem u SAD koja ima više od 70.000 zaposlenih i prodavnice u svih 50 država. Konkretno, istraživači su uspeli da prikupe podatke o prometu zaposlenih na nivou prodavnica za sve prodavnice kompanije za prvih šest meseci 2020.
Istraživači su takođe imali podatke iz detaljne ankete zaposlenih koju je kompanija sprovela u decembru 2019. Ta anketa je uključivala informacije o pitanjima vezanim za angažovanje i zadovoljstvo zaposlenih.
Istraživači su otkrili da je fluktuacija zaposlenih prilično opala od marta do aprila, kako je nastupila realnost pandemije.
„Međutim, do maja i juna, fluktuacija zaposlenih — u proseku — zapravo se povećavala“, kaže Flin. „Ali neke prodavnice su radile mnogo bolje od drugih u zadržavanju zaposlenih. Želeli smo da vidimo šta te prodavnice izdvaja od njihovih kolega.“
Istraživači su otkrili da su prodavnice koje su bolje zadržale svoje zaposlene imale jednu zajedničku stvar – mnogo viši nivo kolektivnog angažovanja.
„Drugim rečima, rukovodstvo tih prodavnica je podstaklo zajedničku percepciju među zaposlenima o tome šta rade i zašto to rade“, kaže Flin. „O tome možete razmišljati kao o zajedničkom osećaju misije ili zajednice među zaposlenima u prodavnicama.
„I dok naša studija ne procenjuje tehnike upravljanja koje su te prodavnice koristile da neguju taj osećaj kolektivnog angažmana, jasno sugeriše da je kolektivni angažman igrao važnu ulogu u ograničavanju prometa.
„Napred, voleli bismo da vidimo dve stvari“, kaže Flin. „Prvo, želeli bismo da vidimo da li kolektivno angažovanje pomaže poslodavcima da ograniče fluktuaciju zaposlenih kao odgovor na druge oblike spoljne aktivnosti. Drugim rečima, da li je ovaj nalaz jedinstven za pandemiju?
„Drugo, bilo bi zanimljivo pogledati načine na koje menadžment pokušava da podstakne kolektivni angažman, da vidimo da li je neka od tih tehnika posebno vredna u smislu smanjenja prometa usled spoljnih događaja.“
