U longitudinalnoj studiji, istraživači su bili u mogućnosti da ispitaju značaj pandemije COVID-19 na profesionalnu dobrobit nastavnika matematike. Na skali od 1 do 4, srednja emocionalna iscrpljenost nastavnika porasla je sa 1,89 u 2019. na 2,41 u 2021. Istovremeno, entuzijazam za nastavu je u proseku smanjen sa 3,52 u 2019. na 3,21 u 2021. godini.
Ove tendencije mogu se ublažiti dobrom tehničkom opremom u školi, između ostalog, a individualna ličnost je takođe igrala ulogu u tome koliko su bili pogođeni.
Studiju, objavljenu u Journal of Psichologi ( Zeitschrift fur Psichologie ), sproveo je prof. dr Thamar Voss sa Odeljenja za obrazovne nauke Univerziteta u Frajburgu zajedno sa prof. dr Utom Klusman sa Lajbnicovog instituta za nauku i Matematičko obrazovanje u Kilu, Nikolaus Bonke sa Univerziteta u Frajburgu, prof. dr Dirk Rihter sa Univerziteta u Potsdamu i prof. dr Mareike Kunter sa Univerziteta u Frankfurtu.
Autori su analizirali podatke iz šest anketa koje su sprovedene u periodu od 2007. do 2022. godine. U anketu su uključeni nastavnici matematike iz različitih tipova škola.
Prva dva istraživanja obavljena su 2007. i 2008. tokom obuke nastavnika, još dva 2010. i 2019. godine, a poslednja dva tokom pandemije COVID-19 u leto 2021. i proleće 2022. godine.
U anketama, nastavnicima su prezentovane izjave zasnovane na skali od 1 do 4. Pitali su ih o njihovom entuzijazmu za podučavanje (na primer, „Predajem sa entuzijazmom“, „Uvek uživam da učim učenike novim stvarima“) i emocionalnoj iscrpljenosti (na primer, „Često se osećam iscrpljeno na poslu“; „Osećam se preopterećeno poslom uopšte“).
U prvom istraživanju iz 2007. godine, nastavnici matematike su takođe odgovarali na pitanja o osobinama ličnosti uključujući neuroticizam, ekstrovertnost, otvorenost za iskustvo, prijaznost i savesnost. Tokom 2021. godine, tokom pandemije, dodatno su davali informacije o tehničkoj opremljenosti svojih škola, podršci direktora, saradnji sa kolegama, podršci roditelja i trenutnim poteškoćama u ophođenju sa učenicima.
Nisu svi nastavnici koji su prvobitno učestvovali odgovorili na sve upitnike tokom čitavog trajanja ankete. Dok se uzorak sastojao od 856 nastavnika na obuci 2007. godine, 214 nastavnika je i dalje učestvovalo u anketi 2022. godine—većina njih je odustala nakon završetka programa obuke 2010. godine.
Međutim, sastav grupe je ostao manje-više isti u pogledu socio-demografskih varijabli, na primer. Shodno tome, istraživači su koristili podatke iz 2007. godine kao osnovne vrednosti i uspeli su da zamene nedostajuće vrednosti korišćenjem savremenih tehnika statističke procene.
Istraživači su uspeli da pokažu da je pandemija bila praćena velikim gubicima u profesionalnom blagostanju nastavnika. Tokom pandemije, nastavnici su 2021. u proseku bili emocionalno iscrpljeniji i manje entuzijastični nego prethodnih godina, prema sopstvenim izjavama. Zbog dugog perioda posmatranja, jasno je da je percipirani stres ispitanika tokom godina pandemije premašio normalne nivoe iz prethodnih godina. Nastavnici su takođe prijavili veću iscrpljenost nego tokom svojih jednako izazovnih prvih godina na poslu. „Veliko citirani „šok stvarnosti“ takođe se pojavljuje u našim podacima, ali u poređenju sa „korona šokom“, efekat je mnogo manji. To je bilo iznenađujuće za nas“, kaže Voss.
Iako srednje vrednosti izmerenih emocija prate jasan trend, kursevi se značajno razlikuju među nastavnicima na individualnoj osnovi. Vidi se da uticaj pandemije zavisi od specifičnog radnog okruženja kao i od osobina ličnosti.
Nastavnici čije su škole imale dobru tehničku opremljenost prijavili su manje emocionalne iscrpljenosti tokom pandemije. Istovremeno se smanjio entuzijazam za nastavu i povećala iscrpljenost kada je bilo mnogo poteškoća u ophođenju sa učenicima, tako da su, na primer, bile neophodne česte opomene tokom (digitalnih) časova.
Nastavnici koji su zbog svoje ličnosti bili posebno otvoreni za nove stvari pokazali su manji porast emocionalne iscrpljenosti tokom pandemije. Nasuprot tome, izrazito ekstrovertni nastavnici bili su više pogođeni negativnim promenama u blagostanju.
„Kao što pokazuju podaci iz naše studije, 2022. godine primećen je samo blagi efekat oporavka u profesionalnom blagostanju nastavnika nakon zatvaranja škola zbog pandemije. Stoga je i sada potrebna podrška kreatora politike ili školskih administratora“, naglašava Voss. Istraživači će nastaviti studiju kako bi dalje istražili pitanje oporavka.
