Biti tinejdžer tokom prvog dela pandemije COVID-a značilo je iskusiti mnoge prekretnice – prvi dan srednje škole, rođendane, maturu – iza ekrana računara.
Pandemijska izolacija je imala značajan uticaj na mlade ljude. Ali nedavna studija Univerziteta u Vašingtonu pokazala je da su tinejdžerke više pogođene blokadom nego dečaci tinejdžeri, pri čemu mozak devojčica stari više od tri puta.
Istraživači kažu da nije sasvim jasno šta bi to moglo da znači dugoročno za ljude koji su bili tinejdžeri tokom ranog dela pandemije. Ali u bliskoj budućnosti, to bi moglo učiniti tinejdžerke podložnijim anksioznosti i depresiji.
Neva Corrigan, vodeći istraživač studije, rekla je da ona naglašava potrebu za većom podrškom mentalnom zdravlju.
„Ne morate nužno da čekate dok osoba ne razvije punu depresivnu epizodu ili napad anksioznosti“, rekao je Korigan. „To možete sprečiti pružanjem podrške mentalnom zdravlju u vidu savetovanja, kako biste pomogli deci da se izbore sa svojim osećanjima.“
Istraživači sa Instituta za učenje i nauku o mozgu UV proučavali su 2018. godine skeniranje mozga 160 ljudi starosti od 9 do 17 godina sa namerom da pogledaju promene u njihovom mozgu tokom dvogodišnjeg perioda. Kada je pandemija udarila, morali su da čekaju još godinu dana da vrate svoje podanike.
Njih oko 130 vratilo se na drugo skeniranje. Istraživači su koristili podatke oko 110 ljudi iz prvobitne grupe da kreiraju model, projektujući kako će izgledati očekivani razvoj mozga. Koristili su podatke od oko 50 drugih učenika u toj grupi da pogledaju kako se njihov mozak zapravo promenio u te tri godine.
Ono što su pronašli iznenadilo ih je. Između 2018. i 2021. godine, tinejdžerke u studiji iskusile su više stanjivanja svojih frontalnih korteksa – što ukazuje na starenje u mozgu. Pronašli su mozak tinejdžerki starijih od 4,2 godine iznad predviđene stope, dok su mozgovi tinejdžera dečaka stariji od 1,2 godine više od očekivanog.
Područja u kojima je mozak devojčica pokazao najviše stanjivanja kore nalazi se u delu mozga koji je povezan sa društvenim interakcijama, rekao je Korigan.
„Znamo da tokom tinejdžerskih godina devojke mnogo koriste svoju društvenu mrežu kako bi pomogle u suočavanju sa emocijama i stresorima“, rekla je Korigan. „Tokom COVID-a izgubili su taj put emocionalne podrške, a muškarci to možda neće toliko koristiti.
Korigan je rekao da je stanjivanje korteksa normalan deo starenja – kako ljudi stare, mozak počinje da obrezuje svoje sinapse, ili veze između nervnih ćelija, kako bi pojednostavio i učinio funkcionisanje efikasnijim.
Ali to takođe smanjuje plastičnost mozga ili sposobnost promene. To smanjenje veza može povećati rizik od depresije i anksioznosti – za koje tinejdžerke već imaju veće stope od svojih muških vršnjaka.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti izvestili su da je pandemija imala sveukupni negativan uticaj na mentalno blagostanje dece i tinejdžera, otkrivši da se broj poseta pedijatrijskim odeljenjima hitne pomoći povećao zbog stvari kao što su samopovređivanje i psihološki problemi nakon što je pandemija počela. .
Centar je izvestio da je više dece posećivalo hitnu pomoć zbog određenih povreda, hroničnih bolesti i zdravstvenih problema u ponašanju godišnje od 2020. do 2022. godine nego 2019. Centar je takođe izvestio da su tinejdžerke možda najgore prošle tokom pandemije, sa posetama hitnim službama za stvari kao što su poremećaji u ishrani i tikovi koji su se utrostručili tokom pandemije za tinejdžerke širom zemlje.
Nedavni članak Nev Iork Times-a istakao je neka ograničenja studije, citirajući istraživača mozga u Dečjoj bolnici u Los Anđelesu koji je rekao da zbog toga što je istraživanje koristilo različite subjekte za modeliranje „normalnog“ razvoja od onih za merenje uticaja pandemije, nije ne prati promene u određenim mozgovima.
Korigan je takođe priznao da iako je studija pokazala promene tokom ovog vremenskog perioda, istraživači nisu mogli da odrede tačne aspekte zaključavanja koji su izazvali te promene. Istraživači su pretpostavili da je to zbog stresa, rekla je ona, na osnovu prethodnih istraživanja o tome kako hronični stres utiče na mozak.
Oni koji redovno rade sa tinejdžerima kažu da su videli posledice zatvaranja COVID-a kada su se učenici lično vratili u školu.
Temi Hjuson, savetnica u školi Ketrin Blejn K-8, rekla je da je primetila porast anksioznosti među adolescentkinjama. Mnogi su bili više povučeni i iskusili pad samopouzdanja ili samoefikasnosti, rekla je ona. Dečaci su, u međuvremenu, rekla je, postali manje verbalni u izražavanju svojih osećanja. U svim studentskim populacijama, primetila je socijalna kašnjenja, pri čemu se neki studenti osećaju više zabrinuti zbog izlaska van svog sopstvenog prostora.
Te promene je pripisala strahovima koji su se razvili tokom pandemije, ne samo među decom, već i među roditeljima.
Dok odrasli obično imaju sposobnost da umere svoje emocije i razumeju da neće uvek osećati određeni strah ili anksioznost, većina dece još nije razvila tu sposobnost, rekao je Hjuson.
Neizvesnost pandemije možda je otežala roditeljima da odgovore na strahove svoje dece, dodala je ona.
„Sada su poplavljeni i preplavljeni, zabrinuti za bezbednost sopstvene dece ili starijih roditelja“, rekao je Hjuson. „Dakle, oni ne ublažavaju strahove svoje dece jer su preplavljeni sopstvenim strahovima.
Piter Faustino, predsednik Nacionalne asocijacije školskih psihologa, rekao je da, pored negovanja međusobnih odnosa, tinejdžeri treba da izgrade veze sa odraslima koji pružaju podršku i pokušaju da formiraju zdrave rutine, kao što su redovno vežbanje i dovoljno sna, što može pomoći mozak se razvija i pomaže tinejdžerima da se oporave od traume pandemije.
Takođe je pozvao roditelje da se konsultuju sa nastavnicima i školskim savetnicima ako primete da se njihovi tinejdžeri muče. Te promene bi se mogle pokazati na skeniranju mozga, rekao je, ali možda neće biti tako očigledne u svakodnevnom životu učenika.
„Nastavnici, školski psiholozi koji žive u tim prostorima i komuniciraju sa stotinama dece dnevno, mogu da daju mnogo zaista prilagođenih, ciljanih saveta o tome šta da traže i šta bi moglo da bude zabrinuto“, rekao je Faustino.
Korigan je rekao da istraživači moraju da urade dalje istraživanje kako bi otkrili da li će mozak tinejdžera nastaviti da stari brže nakon pandemije ili da li bi mozak mogao da uspori proces starenja da bi to kompenzovao.
U međuvremenu, rekla je ona, roditelji i druge odrasle osobe treba da pruže što je moguće više emocionalne podrške – da slušaju svoje tinejdžere i razgovaraju sa njima o tome kako da se izbore sa anksioznim ili depresivnim mislima, držeći ih na oku zbog znakova sa kojima se možda bore. i podstičući ih na druženje.
„Ova studija naglašava važnost društvene interakcije za tinejdžere“, rekao je Korigan. „Odrasli bi trebalo da neguju i pomažu tinejdžerima da uspostave ove veze. Znam da roditeljima možda neće biti zabavno kada njihova deca provode sve vreme sa prijateljima, ali te interakcije su veoma kritične za razvoj njihovih tinejdžera.“
Hjuson je takođe ohrabrio roditelje i druge koji rade sa adolescentima da ne brinu toliko o tome da ih etiketiraju za određene poremećaje, već da samo pokušavaju da im pomognu da prebrode svoje izazove.
„Želimo da pomognemo da ponovo naučimo decu da kažu: ‘Da li je ova misao od pomoći?’, rekao je Hjuson. „Da li postoji drugi način na koji mogu da pogledam ovo? Kako da zamenim tu misao nečim drugim ili da pređem na nešto drugo?“
Odrasli mogu pomoći modeliranju svih tih ponašanja za svoje tinejdžere tako što će brinuti i o svom mentalnom zdravlju, rekao je Huson.
„Kada postanu uznemireni, jedna od najboljih stvari koje odrasla osoba može da uradi je da pauzira i resetuje“, rekla je ona. „Ako to mogu da modeliraju za decu, deca mogu da vide da mogu da priznaju tu anksioznost, ali ne i da žive u njoj.“
