Tokom vrhunca pandemije SARS-CoV-2, u Čileu je došlo do povećanja smrtnosti majki. Ovo je potvrđeno prirodnim populacijskim eksperimentom zasnovanim na podacima Odeljenja za zdravstvenu statistiku i informacije (DEIS) čileanskog Ministarstva zdravlja. Istraživanje je objavljeno u PLOS Global Public Health.
U zajedničkoj studiji, koju je vodio profesor Elard Koh, viši epidemiolog i osnivač MELISA instituta (Čile), a sprovedena sa timom istraživača sa Universidad Catolica Sedes Sapientiae (Peru), Pontificia Universidad Catolica Argentina i Universidad Nacional de Buenos Ajres (Argentina) i Universidad de Chile (Čile) procenili su uticaj pandemije SARS-CoV-2 na smrtnost majki prema specifičnim uzrocima tokom njene najteže faze u Čileu.
Za ovo su korišćene vremenske serije koje koriste informacije iz dugoročnih godišnjih trendova, zajedno sa ARIMA modelima za predviđanje očekivane smrtnosti pod hipotezom da će se prethodni trendovi mortaliteta nastaviti u odsustvu tereta mortaliteta uzrokovanog pandemijom. Epidemiolog Iordanis Enrikuez Canto objašnjava da su trendovi smrtnosti majki analizirani tokom vremena, upoređujući podatke pre i tokom pandemije, kroz prirodni eksperiment u kojem se efekti događaja posmatraju bez eksperimentalne manipulacije.
Ova studija je otkrila značajan uticaj pandemije COVID-19 na smrtnost majki u Čileu. Zanimljivo je da pandemija nije uticala na direktne akušerske smrti kao što su krvarenje, sepsa i abortus, već su se najviše povećali nerespiratorni indirektni akušerski uzroci.
Profesor Elard Koh primećuje da je ovo važan nalaz, jer potvrđuje da je patofiziologija ovog virusa u nastajanju, iako je respiratorni koronavirus, ozbiljno uticala na druge sisteme i organe, verovatno povezane sa pratećim bolestima kao što su dijabetes, hipertenzija i dr. ili već postojeća hronična stanja.
Isto tako, epidemiolog potvrđuje da ga ovaj nalaz razlikuje od efekata drugih pandemija kao što je grip H1N1 iz 2009. godine, koji je uzrokovao prolazno povećanje samo smrtnosti majki od sepse i respiratornih bolesti, kao što je pokazano u drugom prirodnom eksperimentu iz Argentine koji je objavio Kohovo istraživanje. tim na drugom mestu.
Rezultati ovog prirodnog eksperimenta ističu hitnu potrebu za jačanjem sistema registracije i nadzora trudnica. Sociolog Marija Elena Krito ističe da su informacije dobijene u ovom istraživanju ključne kako bi, suočene sa pandemijom virusa, javne politike mogle da ponude brz, sveobuhvatan i efikasan odgovor. Ona naglašava da su prikupljeni podaci izuzetno dragoceni za ublažavanje štetnih efekata ovih virusa na smrtnost majki, kako u Čileu, tako iu drugim zemljama Latinske Amerike.
Dr Aliro Galleguillos, ginekolog/ginekolog i specijalista za javno zdravlje sa Universidad de Chile, naglašava da dobro osmišljene epidemiološke studije tokom prirodnih pandemijskih događaja predstavljaju značajan doprinos poznavanju prirodne istorije bolesti u nastajanju i takođe omogućavaju procenu da li ograničeni resursi zadovoljiti prave zdravstvene potrebe trudnica. U tom smislu, relevantnost ove studije leži u njenoj fundamentalnoj ulozi u praćenju učinka javnih politika i služenju kao osnova za promovisanje politika zasnovanih na dokazima u budućim pandemijskim događajima.
