Pandemija COVID-19 bila je izazov za mnoge adolescente, ometajući njihovo školovanje i društveni/emocionalni razvoj. Oslanjajući se na nacionalne podatke, velika studija otkriva da je način na koji su mozgovi adolescenata bili povezani pre pandemije predvideo njihov stres, negativne emocije i opšte mentalno zdravlje tokom njenog vrhunca – što ih čini ranjivijim ili otpornijim.
Nalazi, objavljeni u časopisu Cerebral Cortex, mogli bi pomoći da se bihejvioralne terapije usmjere na moždane krugove i funkcije koje su najviše pogođene, kaže voditeljica studije dr Caterina Stamoulis, koja vodi Laboratoriju za računarsku neuronauku u Odjeljenju za medicinu adolescenata i mladih odraslih. u Bostonskoj dečijoj bolnici.
Uz podršku Nacionalne naučne fondacije, Stamoulis i asistent Linfeng Hu analizirali su podatke funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) od 2.600 adolescenata u proseku od 12 godina, prikupljene u proseku sedam meseci pre pandemije. Podaci su došli iz tekuće studije o kognitivnom razvoju mozga adolescenata (ABCD); adolescenti sa poznatim neuropsihijatrijskim ili neurorazvojnim poremećajima su isključeni.
Od maja 2020. do maja 2021., kada je COVID-19 bio na vrhuncu, ABCD studija je anketirala adolescente svaka dva do tri meseca o njihovom ukupnom mentalnom zdravlju. Stamoulis i Hu su uporedili svoje odgovore sa fMRI podacima.
„Otkrili smo da postoje specifični moždani krugovi čija organizacija može da predvidi odgovore adolescenata na anketu“, kaže Stamoulis.
Činilo se da je veća robusnost moždane „mreže istaknutosti“—koja igra centralnu ulogu u obradi i regulaciji emocija, nagrađivanja i bola—daje emocionalnu otpornost tokom pandemije. Istraživači su otkrili da jače, bolje organizovane veze između regiona mozga predviđaju bolje mentalno zdravlje koje sami procenjuju.
Nasuprot tome, slabije i manje robusne veze u određenim delovima mozga, uključujući prefrontalni korteks, bile su povezane sa većim stresom i tugom tokom pandemije. „Prefrontalni korteks je nedovoljno razvijen u ranoj adolescenciji i aktivno prolazi kroz promene, što ga čini posebno ranjivim na spoljne stresore“, primećuje Stamoulis.
Niža povezanost i snaga kola koja uključuju amigdalu i talamus – oba povezana sa emocionalnom obradom i regulacijom – takođe su predvidela više stresa i tuge. Nalazi su bili slični za krugove koji uključuju bazalne ganglije i strijatum, takođe povezane sa obradom emocija. Ove strukture i mreže se takođe brzo razvijaju u adolescenciji.
„Identifikujući prefrontalni korteks kao ranjivu oblast, a mrežu istaknutosti kao ranjivu, uspostavili smo specifične krugove koje možemo pratiti tokom vremena“, kaže Stamoulis. „Znamo da ova kola podržavaju obradu nagrađivanja, emocionalnu obradu, bol i motivacione signale. Te funkcije mogu biti ciljane u dizajniranju bihejvioralnih terapija.“