Stopa srčanog udara, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih komplikacija porasla je među pacijentima hospitalizovanim sa COVID-19 između marta 2020. i decembra 2021. godine, prema novoj studiji koju su vodili istraživači UT Southvestern Medical Center. Do porasta je došlo čak i kada su pacijenti hospitalizovani sa virusom obično bili mlađi i manje je verovatno da će imati kardiovaskularne bolesti (KVB) kako je pandemija odmicala.
Nalazi, objavljeni u Circulation: Cardiovascular Kualiti and Outcomes, najnoviji su na osnovu podataka iz registra CVD-a Američkog udruženja za srce COVID-19, nacionalnog multicentričnog registra koji je nastao u UT Southvestern.
„Uprkos svom napretku u lečenju, uprkos vakcinaciji, COVID-19 ostaje bolest koja može da dovede do značajnog mortaliteta i značajne potrebe za mehaničkom ventilacijom i definitivno je nešto što treba ozbiljno shvatiti“, rekao je Erik Hol, dr. -godišnji saradnik za kardiologiju na UTSV-u koji je zajedno vodio studiju sa Jamesom de Lemosom, MD, profesorom interne medicine i šefom odeljenja za kardiologiju na UT Southvestern.
U prvim danima pandemije, dr de Lemos i kolega iz UTSV-a Sandeep Das, MD, M.P.H., profesor interne medicine, imali su dalekovidost da se obrate Američkom udruženju za srce oko izrade registra hospitalizovanih pacijenata sa COVID-19 koji se fokusira na kardiovaskularne bolesti. faktori rizika i komplikacije. Projekat je narastao i uključio doprinose iz više od 100 bolnica širom zemlje.
U najnovijoj studiji koja koristi ovaj registar, dr. Hol, de Lemos, Das i kolege tražili su trendove kardiovaskularnih faktora rizika i komplikacija od početka pandemije u martu 2020. do decembra 2021. Studija je obuhvatila 46.007 pacijenata iz 134 bolnice. Tim je prikupio demografske podatke, kao i faktore rizika za kardiovaskularne bolesti kao što su gojaznost, pušenje i hipertenzija. Oni su analizirali ove podatke u pogledu promena tokom vremena na osnovu tromesečnih intervala, pri čemu je mart 2020. razmatran odvojeno zbog njegovog potencijala kao izvanrednog.
Njihova analiza je pokazala nekoliko važnih trendova. Na primer, prosečna starost pacijenata primljenih u bolnice sa COVID-19 vremenom se smanjivala, pri čemu je srednja starost u prvim mesecima pandemije bila oko 62, a prosečna starost u poslednjih nekoliko meseci 2021. oko 55. Pacijenti primljeni u kasniji meseci 2021. takođe su imali veću verovatnoću da će biti gojazni, sa 12,5% u ranim mesecima na 15,6% do kraja perioda istraživanja. Ovi pacijenti su takođe imali oko 5% manje šanse da su ranije imali kardiovaskularne bolesti u poređenju sa onima koji su hospitalizovani tokom ranih dana pandemije.
Uprkos padu u godinama i prethodnoj istoriji kardiovaskularnih bolesti, kardiovaskularne komplikacije od COVID-19 porasle su sa 7% u martu 2020. na skoro 10% u decembru 2021, otkrili su istraživači. Autori primećuju da su ovi nalazi podstaknuti porastom infarkta miokarda i moždanog udara – događaja za koje je veća verovatnoća da će biti dijagnostikovani u drugom delu perioda studije kada se više znalo o COVID-19.
Smrtnost u bolnicama opala je sa skoro 21% u martu 2020. na skoro 11% do decembra 2021. Međutim, dr Hol je primetio, kada je analiza bila ograničena na period između jula 2020. i decembra 2021., mortalitet se nije promenio – nalaz to naglašava ozbiljnu prirodu ove bolesti uprkos napretku u prevenciji i nezi pacijenata.
„Kada smo pokrenuli ovaj registar na početku pandemije, postojala je široko rasprostranjena zabrinutost da će srčane komplikacije biti veoma česte među pacijentima hospitalizovanim sa COVID-19. Iako definitivno vidimo ove komplikacije, ovde pokazujemo da je njihova stopa bila niža od nas. u početku strahovao“, rekao je dr de Lemos. „Ali, s obzirom na ogroman broj pacijenata hospitalizovanih sa COVID-19, kumulativni uticaj ovih kardiovaskularnih komplikacija je veliki.“
Nalazi otvaraju vrata daljem proučavanju pacijenata koji su razvili kardiovaskularne probleme u vezi sa COVID-19, rekao je dr de Lemos. On je dodao da bi podaci mogli da rasvetle i raskrsnicu respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, što bi moglo da pomogne u informisanju budućih pandemija.
