Na početku pandemije, mnogi ljudi koji su imali infekciju SARS-CoV-2 ili COVID-19 počeli su da prijavljuju da ne mogu da se otresu simptoma čak ni nakon mesec dana ili više – što je neobično dugo za virusnu infekciju gornjih disajnih puteva – ili su razvili nove, uporne simptome ubrzo nakon što je infekcija nestala.
Iako još uvek nije jasno šta uzrokuje stanja posle COVID-19 ili „dugi COVID“ (simptomi i stanja koji se razvijaju, zadržavaju ili se ponavljaju nedeljama ili mesecima nakon infekcije SARS-CoV-2), nova studija istraživača sa Univerziteta Kolumbija Vagelos Koledž lekara i hirurga potvrđuje veliki teret dugotrajnog COVID-a i baca svetlo na to ko je u najvećem riziku.
Studija je naslovljena „Epidemiološke karakteristike oporavka od infekcije SARS-CoV-2“. Objavljeno je onlajn 17. juna u JAMA Netvork Open.
Studija je pokazala da je veća verovatnoća da će se ljudi sa blažom infekcijom – uključujući one koji su vakcinisani protiv SARS-CoV-2 i one koji su bili zaraženi omikronom varijantom – brže oporaviti.
Vreme oporavka je bilo slično za naredne infekcije.
„Naša studija naglašava važnu ulogu koju je vakcinacija protiv COVID-a igrala, ne samo u smanjenju ozbiljnosti infekcije već i u smanjenju rizika od dugotrajnog COVID-a“, kaže Elizabet C. Oelsner, glavni autor studije i vanredni profesor.
U studiji je učestvovalo preko 4.700 učesnika iz Kohorte saradnje za istraživanje COVID-19 (C4R), od kojih je zatraženo da prijave vreme za oporavak nakon infekcije SARS-CoV-2.
Studija je otkrila da je između 2020. i početka 2023. srednje vreme oporavka nakon infekcije SARS-CoV2 bilo 20 dana, a više od jedne od pet odraslih osoba se nije oporavilo u roku od tri meseca.
Žene i odrasli sa kardiovaskularnim oboljenjima pre pandemije imali su manje šanse da se oporave u roku od tri meseca. Druga zdravstvena stanja pre pandemije – uključujući hroničnu bolest bubrega, dijabetes, astmu, hroničnu bolest pluća, simptome depresije i istoriju pušenja – bila su povezana sa dužim vremenima oporavka, ali ove veze više nisu bile značajne nakon što se uračunaju seks, kardiovaskularne bolesti , vakcinacija i varijantna izloženost.
„Iako su studije sugerisale da mnogi pacijenti sa dugotrajnim COVID-om imaju probleme sa mentalnim zdravljem, nismo otkrili da su simptomi depresije pre infekcije SARS-CoV-2 bili glavni faktor rizika za dugotrajni COVID.
Druge grupe koje su nesrazmerno pogođene dugim COVID-om bili su učesnici američkih Indijanaca i domorodaca Aljaske, kod kojih su teške infekcije i duže vreme oporavka bili češći.
„Naša studija jasno pokazuje da je dugi COVID predstavljao značajan lični i društveni teret“, kaže Oelsner. „Identifikovanjem ko je verovatno doživeo dugotrajan oporavak, bolje razumemo ko bi trebalo da bude uključen u tekuće studije o tome kako smanjiti ili sprečiti dugoročne efekte infekcije SARS-CoV-2.“
