Skoro 1 od 10 osoba koje dobiju COVID dok su trudne nastaviće sa dugotrajnim razvojem COVID-a, pokazalo je izveštaj u časopisu Akušerstvo i ginekologija.
„Bilo mi je iznenađujuće da je prevalencija bila tako visoka“, kaže Torri Metz, MD, potpredsednik istraživanja akušerstva i ginekologije na Univerzitetu Juta Health, koji je ko-vodio studiju širom zemlje. „Ovo je nešto što nastavlja da utiče na inače razumno zdravu i mladu populaciju.“
Prethodno istraživanje je pokazalo da COVID utiče na trudnice na jedinstveno rizične načine. Veća je verovatnoća da će COVID infekcija tokom trudnoće dovesti do hospitalizacije ili smrti, u poređenju sa infekcijom van trudnoće. COVID takođe povećava rizik od komplikacija povezanih sa trudnoćom, kao što su prevremeno rođenje ili mrtvorođenost. Ali do ove studije, rizik za trudnice od razvoja dugog COVID-a bio je nepoznat.
Istraživači su uključili više od 1.500 ljudi širom zemlje koji su prvi put bili bolesni od COVID-a tokom trudnoće i procenili dugotrajne simptome COVID-a koji su sami prijavili najmanje šest meseci nakon infekcije. Kao deo projekta Nacionalnog instituta za zdravlje RECOVER, masovne saradnje širom zemlje u cilju razumevanja i lečenja dugotrajnog COVID-a, velika veličina studije uspostavila je čvrste asocijacije i pružila sliku rizika koja je bila tačna za trudnice u svim demografskim grupama.
Istraživači su otkrili da je 9,3% osoba koje su zarazile COVID-om tokom trudnoće imalo dugotrajne simptome. Neki od najčešćih dugih simptoma COVID-a koje su učesnici iskusili bili su umor, gastrointestinalni problemi i osećaj iscrpljenosti ili iscrpljenosti rutinskim aktivnostima.
„Ovo je kritična studija jer su trudnoća i period nakon porođaja jedno od najranjivijih perioda u životu pojedinca“, rekao je David Goff, MD, Ph. Institut za srce, pluća i krv. „Boljim razumevanjem kako individualne karakteristike utiču na infekciju SARS-CoV-2 tokom trudnoće i dovode do povećanog rizika od dugog COVID-a, ova studija daje važne uvide za potencijalno razvoj ciljanih intervencija za ovu populaciju.
Pošto se simptomi dugog COVID-a mogu preklapati sa simptomima same trudnoće, Metz kaže da je posebno važno da akušeri budu na oprezu za njih. „Sumnjam da je većina akušerskih kliničara svesna dugog COVID-a koliko bi mi možda trebalo da budemo“, kaže Mec. „Ali ljudi imaju ove simptome i moramo se pobrinuti da ne zaboravimo da bi to mogle biti dugoročne manifestacije njihove infekcije SARS-CoV-2.
Da bi bili sigurni da prijavljeni dugi simptomi COVID-a nisu simptomi trudnoće, istraživači su uradili sekundarnu analizu koja je bila ograničena na osobe koje su prijavile simptome više od 12 nedelja nakon porođaja. Procenjeni rizik od dugog COVID-a ostao je sličan, potvrđujući početne nalaze.
Mec kaže da iako je stopa dugotrajnog COVID-a iznenađujuće visoka, to bi moglo potceniti stvarni rizik od dugog COVID-a za trudnice. U proseku, ljudi su prijavili da li su imali simptome dugog COVID-a 10 meseci nakon početne infekcije, što znači da je studija mogla da propusti ljude čiji su se simptomi ranije rešili.
Nekoliko faktora je povezano sa povećanim rizikom od dugotrajnog COVID-a. Ljudi sa anksioznošću ili depresijom pre infekcije, kao i ljudi sa gojaznošću, imali su veću verovatnoću da dožive trajne simptome. Finansijske teškoće koje su sami prijavili su takođe bile povezane sa višim stopama dugotrajnog COVID-a, iako studija nije mogla da utvrdi da li su finansijske poteškoće uzrok ili posledica produženih simptoma.
„Naši rezultati naglašavaju da ljudi koji su bili trudni kada su dobili COVID-a mogu imati značajne dugotrajne simptome nakon trudnoće, poput umora čak i nakon jednostavnih aktivnosti koje su radile pre infekcije“, kaže stariji autor Vanesa Džejkobi, MD, MAS, direktor Institut za kliničku i translacionu nauku pri UCSF-u, i profesor akušerstva, ginekologije i reproduktivnih nauka, kao i pomoćni prorektor za klinička istraživanja. „Podstičemo ljude da razgovaraju sa svojim zdravstvenim radnicima o upornim simptomima kako bi se povezali sa odgovarajućom podrškom i negom“, kaže ona.
Prethodne procene dugih stopa COVID-a nakon infekcije u opštoj populaciji kreću se od 10% do preko 20%, što rezultate istraživača stavlja na donji kraj spektra rizika. Metz kaže da bi to moglo biti zato što imuni sistem trudnica manje reaguje na infekciju.
Ovo stavlja trudnice u veći rizik od teških simptoma tokom infekcije, ali ih može dovesti u manji rizik od dugotrajnog oštećenja organa što može dovesti do upornih simptoma. Trudnice su uglavnom mlađe i zdravije od drugih populacija, što takođe može doprineti razlici.
Ali visoka prevalencija dugog COVID-a, uključujući i trudne populacije, naglašava da zdravstveni radnici treba da paze na njegove simptome, kaže Metz. „Moramo ovo da imamo na radaru dok viđamo pacijente. To je nešto što zaista ne želimo da propustimo. I želimo da ljude uputimo odgovarajućim specijalistima koji dugo leče COVID.“