Detaljno poređenje slučajeva COVID-19 konačno je pružilo uvid u to zašto neki pojedinci tek treba da izdrže čak ni šmrk od virusa koji je veliki deo sveta bacio na kolena.
Na osnovu analize genetske aktivnosti u nazalnim tkivima i krvi ljudi sa neuspešnim infekcijama SARS-CoV-2, tim istraživača predvođen Vellcome Sanger institutom i Univerzitetskim koledžem u Londonu u Velikoj Britaniji otkrio je novi imuni odgovor koji obezbeđuje robusnu odbranu na frontu.
Dok su vakcine i njihovi pojačivači radikalno smanjili rizik od smrti i teških komplikacija od COVID-19, one ne čine malo da spreče virus da se postavi na plato u sluznici nosa i respiratornog sistema.
Za većinu ljudi, ova privremena ustanova čini jadnu nedelju ili više od curenja iz nosa, kašljanja i relativno blagih bolova u telu.
Ipak, za nekolicinu srećnih, infekcija je tako prolazna da telo jedva ima vremena da smisli samo jedan „achoo“. Za sve svrhe, mali broj pojedinaca je ostao potpuno bez COVID-a uprkos globalnoj pandemiji koja je u toku.
Nije jasno zašto su neki ljudi bolje zaštićeni od drugih, jer su terenska istraživanja komplikovana poteškoćama u preciznom određivanju trenutka izlaganja.
Da bi zaobišli ovu prepreku, istraživači su sproveli ono što je poznato kao izazovno ispitivanje, namerno zarazivši 36 zdravih dobrovoljaca starosti od 18 do 30 godina pre-Alfa sojem SARS-CoV-2 u strogim laboratorijskim uslovima.
Najvažnije je da šesnaest učesnika nikada nije bilo vakcinisano i nisu pokazivali znake prethodne infekcije SARS-CoV-2.
„Ovo je bila neverovatno jedinstvena prilika da se vidi kako imuni odgovori izgledaju kod odraslih bez prethodne istorije COVID-19, u okruženju gde se faktori kao što su vreme infekcije i komorbiditeti mogu kontrolisati“, kaže biolog kvantitativnih sistema Rik Lindeboom, sada na Holandskom institutu za rak.
Brisevi krvi i nosa uzeti od dobrovoljaca do godinu dana nakon infekcije analizirani su korišćenjem jednoćelijske RNK sekvenciranja, dajući vremenski okvir aktivnosti stotina hiljada pojedinačnih ćelija sa neviđenim detaljima.
Iz ovog izuzetnog skupa podataka tim je identifikovao tri kategorije infekcije – prolaznu, trajnu i abortivnu. U ovoj trećoj grupi su otkrili tajno oružje tela za izbegavanje COVID-19.
Tamo gde većina ljudi razvija brz imuni odgovor protiv napada virusa u svojoj krvi, ovi volonteri su pokazali suptilnu, ali mnogo bržu reakciju u njihovim nazalnim tkivima koja je uključivala aktivaciju nepromenljivih T (MAIT) ćelija povezanih sa mukozom i pad inflamatorne bele krvi. ćelije, koje su očistile virus pre nego što je ušao.
Istraživači su takođe identifikovali povećanu ekspresiju gena HLA-DKA2 u nazalnim ćelijama pre njihove inokulacije, jednog od brojnih gena koji su prethodno bili povezani sa blagim ili bez simptoma SARS-CoV-2 infekcija.
„Ovi nalazi bacaju novo svetlo na ključne rane događaje koji ili omogućavaju virusu da se uhvati ili ga brzo očisti pre nego što se simptomi razviju“, kaže stariji autor studije Marko Nikolić, naučnik respiratorne medicine na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
„Sada imamo mnogo bolje razumevanje čitavog spektra imunoloških odgovora, što bi moglo da pruži osnovu za razvoj potencijalnih tretmana i vakcina koje oponašaju ove prirodne zaštitne odgovore.“
Koliko god da su programi javnog zdravlja bili uspešni u suzbijanju najgorih posledica pandemije COVID-19, najugroženiji u našoj zajednici i dalje su izloženi riziku od dugoročnih zdravstvenih problema i smrti od virusa koji je zadovoljan da se širi i prilagođava nesmanjenom količinom. .
Razumevanje načina na koji se ljudska biologija nosi sa virusnim napadom je od vitalnog značaja ako želimo da se borimo ne samo protiv ove trajne pretnje, već i protiv još smrtonosnijih bolesti sa kojima ćemo se bez sumnje susresti u budućnosti.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.
