Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ organizovao je prvi internacionalni simpozijum na temu post kovid sindroma i sindroma hroničnog umora. Ovaj, značajan, simpozijum akreditovan je od strane Zdravstvenog saveta Srbije.
Poseban značaj simpozijuma je taj što ga je organizovao Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ – prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, prof. dr Branislav Milovanović, predsednik Udruženja za Neurokardiologiju Srbije i prof. dr Nebojša Tasić, predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga – HISPA, uz pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja i podršku više institucija i udruženja: Udruženja za Neurokardiologiju Srbije, Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga, Sekcije za Autonomni nervni sistem SLD i Udruženja pacijenata sa sindromom hroničnog umora i krizama svesti.
A kako je organizovan i pod pokroviteljstvom Evropske mreže pacijenata i eksperata (EMEA – European ME Alliance) ima i međunarodni značaj.
Na simpozijumu su bili prisutni predstavnici, ne samo srpskog, već i hrvatskog i slovenačkog Udruženja pacijenata sa sindromom horničnog umora .
Ono što takođe treba naglasiti je da je ovaj simpozijum mogla da prati cela Evropa, upravo zahvaljujući evropskim udruženjima pacijenata sa sindromom hroničnog umora, i to iz 17 zemalja, koji su tražili simultani prevod na engleski jezik, radi lakšeg praćenja predavanja.
Predavači su iz naše zemlje, ali iz iz Slovenije.
Prema podacima kojima raspolaže EMEA za Srbiju, pre kovida kod 30.000 osoba je dijagnostikovan sindrom hroničnog umora, koji je prouzrokovao neki drugi virus.
Podaci posle kovida još nisu dostupni, ali se smatra da 10 do 30 odsto osoba koje su preležale kovid imaju ovaj sindrom, što je od 100.000 do 300.000 osoba.
lako su razorni akutni efekti kovida-19 dobro dokumentovani, nedavno se interesovanje istraživačke zajednice okrenulo ka hroničnim posledicama bolesti kovid-19.
Oko 87 odsto pacijenata pogođenih kovidom-19 nastavlja da ima najmanje jedan simptom dva meseca nakon početka bolesti, a do 30 odsto ljudi nastavlja da ima najmanje jedan simptom, šest meseci nakon početka, kada SARS-CoV-2 nije prisutan.
Ova hronična faza kovida-19 dobila je nazive kao što su „dugi kovid“, „ post kovid sindrom “ ili „post akutne posledice kovid-19 infekcije“.
Mijalgični encefalomijelitis – sindrom hroničnog umora je veoma složena i onesposobljavajuća, multisistemska hronična bolest koja pogađa milione ljudi širom sveta.
Uprkos sve većoj rasprostranjenosti i iscrpljujućoj prirodi, još uvek je u velikoj meri nepoznat i široj javnosti i mnogim medicinskim stručnjacima.
Razumevanje njegove etiologije i patofiziologije je ograničeno, dijagnostički kriterijumi nedosledni, a smernice za dijagnostiku i lečenje neadekvatne i zastarele.
Bolest je u početku definisana samo kao „uporni ili relapsirajući, iscrpljujući zamor novog početka i nepoznatog porekla“, a dijagnoza se zasnivala na isključivanju drugih mogućih uzroka umora, često zanemarujući značaj drugih simptoma.
S obzirom na praktično istu simptomatologiji postavlja se pitanje da li se radi o jednom ili dva odvojena sindroma.
