Novo istraživanje pokazuje da neki od najboljih alata za smanjenje stope smrtnosti od COVID-19 nisu pronađeni u hitnoj pomoći, već u banci.
Studija o stopama smrtnosti od COVID-19 u 142 zemlje pokazala je iznenađujuće jaku vezu između pristupa formalnim finansijskim uslugama i niže stope smrtnosti od COVID-19. U stvari, pokazalo se da je snažan prediktor niže stope smrtnosti od COVID-19 kao što je nekoliko komorbiditeta viših stopa smrtnosti od COVID-19.
„Smanjenje je iznenađujuće veliko, slično po veličini, ali suprotno u pravcu rizika od smrtnosti povezanih sa višim stopama raka pluća i hipertenzije“, kaže Tod Votkins, profesor ekonomije i izvršni direktor Martindejl centra za proučavanje Privatno preduzeće na Univerzitetu Lehigh.
Dakle, možemo li samo „pratiti novac“ da objasnimo razlike na nivou zemlje u smrtnosti od COVID-19?
Ne baš, kaže Votkins. Dok su određene mere vezane za novac imale naizgled logičnu korelaciju sa višim stopama smrtnosti, druge su imale kontraintuitivne efekte.
Na primer, zemlje sa višim nivoima nejednakosti u prihodima iskusile su više stope mortaliteta, što prati osnovnu logiku. Međutim, zemlje sa višim prihodima po glavi stanovnika takođe su imale višu stopu mortaliteta, što se čini kontraintuitivnim.
„Naša pretpostavka kao ekonomista bi bila da su bogatije nacije trebalo da budu u stanju da se izbore sa COVID-om bolje od siromašnijih nacija i siromašnije populacije. A pokazalo se da je suprotno u odnosu na BDP po glavi stanovnika“, kaže Votkins.
Prema Votkinsu, pristup formalnim finansijskim uslugama — uključujući posedovanje računa u finansijskoj instituciji, kreditnu ili debitnu karticu ili dobijanje kredita od finansijske institucije — je karakterističan prediktor, koji ne spada u efekte drugih finansijskih mera.
Ovaj nalaz može ukazivati na važnost formalnih finansijskih usluga kao potencijalnog „amortizera“ u vremenima krize – omogućavajući pojedincima i porodicama da finansijski prebrode zdravstvene krize.
To je nedovoljno proučavana tema. Studije o efektima osiguranja, uključujući Medicaid, Medicare i programe univerzalnog zdravstvenog osiguranja u drugim zemljama, preovlađuju, kaže Vatkins. Ali studije o finansijskim uslugama koje mogu da funkcionišu kao osiguranje u vremenima krize su ređe.
U meri u kojoj se finansije proučavaju u odnosu na javno zdravlje, linije istraživanja se često fokusiraju na efekte zdravstvenih problema na nečije finansije. Ali možda će nam dobro poslužiti „okrenuti to razmišljanje” i sagledavanje efekata koje finansijske usluge mogu imati na nečije zdravlje.
Potrebna su dalja istraživanja kako bi se proučavali efekti pristupa različitim vrstama finansijskih usluga na različite zdravstvene ishode. Dok je pandemija predstavljala „veliki šok“ za globalni zdravstveni sistem koji ga je učinio zrelim za proučavanje, kaže Votkins, verovatno je da se dalje veze mogu naći u drugim zdravstvenim kontekstima.
„Verovatno postoje razne druge implikacije finansijskih usluga na javno zdravlje na formalnom, sekundarnom i tercijarnom nivou u koje tek treba da se duboko udubimo“, kaže on.
Nalazi su objavljeni u članku „Uticaj pristupa finansijskim uslugama na globalnu smrtnost od COVID-19“, u PLOS Global Public Health.
