Pokazalo se da prethodna infekcija parazitskom ankilostomom štiti miševe od teške bolesti SARS-CoV-2, nudeći potencijalno objašnjenje zašto se činilo da su određene ljudske populacije bolje prolazile tokom vrhunca pandemije COVID-19.
„Ovaj rad je proizašao iz zapažanja da određeni regioni u svetu nisu prošli tako loše od ranih dana pandemije kao što biste očekivali“, kaže postdoktorski istraživač Instituta Malaghan dr Kerri Hilligan koja je sarađivala sa kolegama u Nacionalnim institutima. zdravlja, SAD, o studiji, nedavno objavljenoj u Science Immunologi.
„Zemlje širom Afrike i Azije prijavljivale su manje slučajeva teških infekcija, kao što su hospitalizacije ili smrt, mnogo manje nego u ostatku sveta. To je bio slučaj čak i kada se uzmu u obzir neki zbunjujući faktori u podacima i niže stope prijavljivanja.“
„Ono što je interesantno je da ovi regioni u velikoj meri koreliraju ili se preklapaju sa oblastima u kojima su infekcije ankilostomidom endemske—konzistentno prisutne u populaciji. Mislimo da možda ova endemska infekcija ankilostoma izaziva „mešanje“ širom populacije u uspostavljanju težeg SARS-a. -CoV-2 virusne infekcije.“
„Infekcija interferencija“ je termin koji se koristi da opiše zapažanje da se u nekim slučajevima ljudi ne razbole od više od jednog zaraznog organizma istovremeno. Ovo je prvi put opisano za viruse 1960-ih, gde je primećeno da jedna virusna infekcija može biti praćena malim grejs periodom pre nego što osoba može da uhvati nešto novo.
Nedavno smo videli ovaj efekat u pandemiji COVID-a, gde se smatra da ljudi koji se oporavljaju od infekcije SARS-CoV-2 imaju nekoliko nedelja relativnog imuniteta od drugih respiratornih virusa (RSV, grip) pre nego što ponovo postanu osetljivi . Razlozi za ovaj fenomen još nisu u potpunosti shvaćeni, ali su od posebnog interesa za dr Hiligana.
„Opšte je prihvaćeno da, pošto infekcija aktivira i stimuliše imuni sistem, postoji dodatna korist od ove stimulacije koja isključuje ili sprečava druge organizme da steknu prste“, kaže dr Hiligan. „Ono što je zaista interesantno za istražiti je da se čini da ovaj efekat važi bez obzira da li se radi o virusu, bakteriji ili parazitu u slučaju COVID-19.
„Ono što smo moji saradnici dr Ojebola Ojesola, dr P’ng Loke i dr Alan Šer iz Nacionalnog instituta za zdravlje i ja želeli da znamo jeste da li možemo da testiramo ovaj efekat u odnosu na trenutnu pandemiju i da li ćemo videti slični zaštitni efekti“.
Studija je proučavala infekciju ankilostoma u plućima miševa, jer njihov imuni sistem i ćelijska biologija blisko odražavaju našu. Saradnja je otkrila da je manja verovatnoća da će miševi zaraženi ankilostomom razviti teške simptome COVID-a i da su se oporavili od infekcije mnogo brže od svojih kolega, čak i nakon što su crvi uklonjeni iz tela.
Pažljivije posmatrajući šta se dešava na ćelijskom nivou, studija je primetila da ankilostomi utiču na transformacionu promenu specifične vrste imunih ćelija koje žive u plućima koje se nazivaju makrofagi.
„Posle helmintske infekcije mogli smo da vidimo ogromnu razliku na transkriptomskom nivou – nivou na kome se različiti geni uključuju ili isključuju – između makrofaga koji su bili izloženi infekciji helmintima i onih koji nisu“, kaže dr Hiligan.
Rezultat je bio da su ovi makrofagi pogođeni helmintima bili mnogo bolji u podizanju alarma za druge zarazne pretnje – u ovom slučaju virus COVID-19. Oni su to uradili tako što su mnogo brže od kontrolne grupe izlučili specifična hemijska jedinjenja koja regrutuju druge imune ćelije zvane CD8 T-ćelije, specijalizovane za uklanjanje virusa, na mesto infekcije.
„Otkrili smo da je pojačano regrutovanje ovih CD8 T-ćelija, koje su neophodne za virusne odgovore. Zahvaljujući ovim modifikovanim makrofagima, T-ćelije su brže ušle u inficirano tkivo i brže su se oslobodile infekcije, što je rezultiralo mnogo manje ozbiljnim simptomima bolesti. .
„Štaviše, čini se da je ovaj efekat dugotrajan, pri čemu makrofagi zadržavaju ovu veoma snažnu sposobnost da regrutuju i aktiviraju CD8 T-ćelije dugo nakon što se ankilostoma ukloni iz tela.
Iako je istraživanje pretkliničko i tek treba da bude prevedeno na ljude, istraživači su trenutno fokusirani na bolje razumevanje ovih makrofaga i šta im ankilostomi rade da bi izazvali takvu promenu u ponašanju.
„Očekujući unapred, želimo da razumemo signale koji dovode ove T-ćelije u pluća. Polazeći od toga, želimo da razumemo više o tome šta crv radi da stvori ove specijalizovane makrofage i da li možemo da ponovimo ovaj efekat, bez potrebe za crvom kao posrednikom“.
