Poverenje javnosti u vakcine palo je širom podsaharske Afrike od pandemije COVID-19, prema studiji od 17.000 ljudi u osam zemalja, objavljenoj danas u časopisu Human Vaccines & Immunotherapeutics.
Nalazi dolaze pošto su Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF izvestili o najvećem trajnom padu u primeni rutinskih imunizacija dece u poslednje tri decenije. Šest miliona manje dece u Africi primalo je rutinske vakcine za bolesti uključujući tetanus, dečiju paralizu, difteriju i boginje u poslednje dve godine, a sve veće epidemije prete da preokrenu decenije napretka u borbi protiv bolesti koje se mogu sprečiti.
Do danas se smatralo da je pad rutinskih vakcinacija u detinjstvu posledica prekida programa vakcinacije usled pandemije – međutim, ova nova otkrića, koja su usledila nakon studije koju je sproveo tim sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu (LSHTM) i Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti sugerišu da bi mogli postojati i drugi mogući razlozi.
„Naša studija daje zabrinjavajuću sliku trendova opadanja poverenja u vakcinu u mnogim podnacionalnim regionima u podsaharskoj Africi, posebno u Demokratskoj Republici Kongo, gde su gubici poverenja posebno veliki“, navodi glavni autor dr Aleks de Figueirido, a. Istraživački saradnik u LSHTM.
Rezultati tima mogli bi biti znak ranog upozorenja na širenje gubitka poverenja u vakcinu, kažu autori. Kritično je da regionalni gubici poverenja – kao što se vidi u ovoj studiji – mogu dovesti do klastera nevakcinisanih ljudi što bi moglo imati negativan uticaj na „imunitet stada“ – tačku u kojoj je stanovništvo zaštićeno od bolesti, bilo od strane dovoljnog broja ljudi. vakcinisani ili od ljudi koji su razvili antitela zbog bolesti.
Istraživanje je uključivalo intervjue licem u lice sa preko 17.000 odraslih (ravnomerno među muškarcima i ženama) u osam podsaharskih afričkih zemalja: Demokratska Republika Kongo (DRC), Obala Slonovače, Kenija, Niger, Nigerija, Senegal, Južna Afrika i Uganda. Eksperti su koristili metode uzorkovanja kako bi osigurali da je zastupljen tačan presek populacije i da bi stekli sliku o poverenju u vakcinu i na nacionalnom i na regionalnom nivou.
Uzrast, pol, religija, status zaposlenja i najviši nivo obrazovanja ispitanika su evidentirani kako bi se pomoglo istraživačima da analiziraju da li socijalno poreklo utiče na poverenje u vakcine. Intervjui su obavljeni 2020. i ponovo 2022. godine, nakon pandemije.
Ispitanici su zamoljeni da kažu koliko se snažno slažu sa izjavama kao što su „Vakcine su važne za sve uzraste“, „Vakcine su važne za decu“ i „Vakcine su bezbedne“. Takođe im je postavljeno pitanje o vakcinama protiv COVID-19, ocjenjujući njihov dogovor da će vakcine protiv COVID-19 biti važne, bezbedne i efikasne – i pre nego što su razvijene (2020.), a zatim nakon što su razvijene i uvedene, 2022. .
Nalazi su pokazali pad mišljenja ljudi da su vakcine važne za decu u svih osam zemalja između 2020. i 2022. godine, posebno u DRC (pad od 20%), a zatim slede Uganda (14%) i Nigerija (10,5%). U Nigeriji i DRC-u, poverenje javnosti u bezbednost i efikasnost vakcine je takođe opalo, a manje ljudi se složilo da su „vakcine važne za sve uzraste“ u Obali Slonovače, Keniji, Nigeriji, Južnoj Africi i Ugandi.
Kada je reč o vakcinama protiv COVID-19, ljudi su mislili da su 2022. manje važne nego 2020. u sedam od osam zemalja, sa najvećim gubitkom poverenja u DRC, Južnoj Africi i Ugandi. Ljudi u DRC-u, Keniji, Nigeru, Senegalu i Nigeriji smatrali su da je vakcina protiv COVID-19 bila manje efikasna 2022. nego što su očekivali da će biti 2020. Međutim, poverenje u bezbednost vakcine protiv COVID-19 ostalo je dosledno u odnosu na dve godine.
Godine 2022., stariji od 60 godina su se češće nego mlađi odrasli složili da su vakcine generalno bezbedne, efikasne i važne za decu, ali nisu pronađene druge veze između poverenja u vakcinu i pola, obrazovanja, statusa zaposlenja ili verske pripadnosti.
„Signali ranog upozorenja o gubitku poverenja — kao što su oni otkriveni u ovoj studiji — mogu da obezbede vreme za reagovanje, u slučaju drugih epidemija, pandemija ili drugih kriza u nastajanju“, dodaje koautor, profesor antropologije, nauke o riziku i odlučivanju Heidi. Larson, koji je osnivački direktor projekta poverenja u vakcinu na LSHTM.
„Praćenje poverenja na pod-nacionalnim rezolucijama takođe može pružiti jasnije signale regionima i grupama koje se suočavaju sa gubitkom poverenja i može bolje pripremiti kreatore politike i zainteresovane strane za potencijalne gubitke u prihvatanju vakcine.
Sada je potrebna temeljna istraga da bi se otkrilo da li će gubitak poverenja u vakcine protiv COVID-19 izazvati nepoverenje u druge programe imunizacije, kažu autori studije.
„Uzimajući u obzir globalno smanjenje stopa rutinske imunizacije u poslednje dve godine, gubitak poverenja u vakcinu mogao bi se pokazati kao veoma remetilački faktor u ovom trenutku kada postoje zajednički napori za rešavanje gubitaka u stopama rutinske imunizacije nakon pandemije. Moramo da razumemo uticaj COVID-a -19 pandemija na poverenje u rutinske programe imunizacije, ne samo u Africi, već i širom sveta“, kaže dr Defigueirido.
„Razumevanje uloge pandemije COVID-19 i povezanih politika o širem poverenju u vakcinu može da pruži informacije o strategijama vakcinacije posle COVID-a i da pomogne u ponovnoj izgradnji otpornosti sistema imunizacije.
