Dok se pandemija COVID-19 više ne smatra hitnim stanjem u javnom zdravstvu, stresori povezani sa pandemijom i dalje utiču na brigu o raku širom sveta. Novo istraživanje objavljeno ove nedelje u časopisu Američkog koledža hirurga (JACS) opisuje kako je operacija kolorektalnog karcinoma — trećeg najčešće dijagnostikovanog raka — znatno poremećena tokom pandemije.
U velikoj retrospektivnoj analizi 105.517 slučajeva kolorektalnog karcinoma, istraživači su primetili ukupan pad od 17,3% u operacijama kolorektalnog karcinoma u 2020. u poređenju sa 2019. Takođe je primetan pomak ka naprednijim bolestima u istom periodu, pri čemu su istraživači otkrili da pacijenti koji su bili podvrgnuti operaciji 2020. imali su veću verovatnoću da imaju uznapredovali stadijum kolorektalnog karcinoma, koji je teže lečiti i izlečiti.
„Ovom studijom smo otkrili da otprilike 10.000 pacijenata manje nije imalo operaciju kolorektalnog karcinoma 2020. u poređenju sa 2019. To je duboko smanjenje“, rekao je David V. Larson, MD, MBA, FACS, FASCRS, viši autor studije i profesor hirurgije na odeljenju hirurgije debelog creva i rektuma na klinici Maio u Rochesteru, MN. „Kancer kolorektuma je ozbiljna bolest, a blagovremena operacija je kritična za poboljšanje ishoda pacijenata.“
U normalnim okolnostima, dr Larson je dodao da bi istraživači očekivali stabilan, ako ne i sve veći rast operacija raka debelog creva iz godine u godinu. Iako su stope kolorektalnog karcinoma ostale stabilne kod ljudi od 50 do 64 godine, bolest se sve češće dijagnostikuje kod mlađih odraslih osoba i sada je vodeći uzrok smrti od raka kod ljudi mlađih od 50 godina.
Koristeći Nacionalnu bazu podataka o raku (NCDB), tim je pregledao slučajeve svih odraslih pacijenata koji su bili operisani zbog raka debelog creva i rektuma od 1. januara 2019. do 31. decembra 2020. u bolničkim sistemima koji doprinose NCDB. NCDB, baza podataka o onkološkim istraživanjima kojom zajednički upravljaju Američki koledž hirurga i Američko društvo za rak, obuhvata približno 74% svih novodijagnostikovanih slučajeva raka.
Pacijenti koji su operisani podeljeni su u dve grupe: pre-COVID, koja je obuhvatala pacijente operisane 2019. godine, i COVID grupu, koja je obuhvatala pacijente operisane 2020. Istraživači su dalje analizirali podatke prema vrsti operacije, starosti, polu, rasa, etnička pripadnost, prihod, status osiguranja i druge varijable.
Istraživači pripisuju ove nalaze višestrukim faktorima, uključujući ukupan smanjen broj skrininga kolorektalnog karcinoma u 2020. godini, kašnjenja u kolonoskopijama i široko rasprostranjeno izbegavanje medicinske nege zbog straha od zaraze COVID-19. Pored toga, pandemija je možda pogoršala poznate disparitete u nezi raka koji često utiču na ugrožene populacije pacijenata, uključujući crne pacijente i pacijente bez osiguranja. Dr Larson je dodao da je srebrna stvar uočavala otpornost bolničkih sistema koji su nastavili da leče pacijente sa kolorektalnim karcinomom uprkos ograničenjima pandemije.
U raspravi o implikacijama svojih otkrića, autori su napisali u svom radu: „Pandemija COVID-19 ostavila je značajan i trajan otisak na hirurgiju kolorektalnog karcinoma, intenzivirajući izazove sa kojima se suočavaju pacijenti i zdravstveni sistemi. Sveobuhvatne studije su imperativ za razumevanje dugoročne posledice odloženih skrininga, dijagnoza i lečenja, jer planiranje zdravstvene zaštite za budućnost mora uzeti u obzir neželjene posledice poremećaja povezanih sa pandemijom.“
Jedno ograničenje studije je to što opisuje samo prvih devet meseci pandemije i njene početne posledice. Dr Larson je napomenuo da će takođe biti važno proučavanje optimalnih pristupa za lečenje pacijenata sa uznapredovalom bolešću u budućim istraživanjima. „Moramo da damo prioritet brizi o karcinomu debelog creva kao nacija i da radimo na rešavanju prepreka za negu“, rekao je dr Larson. „Nema sumnje da je rana dijagnoza kolorektalnog karcinoma i dalje kritična.“
