Istraživački tim na čelu sa MedUni Vienna pokazao je u studiji da čisto optička merenja viskoznosti krvne plazme mogu pružiti informacije o težini i napredovanju COVID-19.
Korišćena tehnika, Briluinova spektroskopija rasejanja svetlosti, može analizirati i najmanje količine plazme za manje od sekunde, što je čini obećavajućim metodom za praćenje teško bolesnih pacijenata. Istraživački rad je nedavno objavljen u časopisu PNAS.
U medicinskoj nauci je dobro poznato da viskoznost tečne komponente krvi (plazme) može pružiti vredne informacije o raznim bolestima. Istraživački tim na čelu sa Kareemom Elsaiadom iz MedUni bečkog Centra za anatomiju i biologiju ćelije sada je pokazao da čisto optička merenja mogu brzo da otkriju ovaj dijagnostički marker.
Tehnika korišćena u studiji, poznata kao Briluenova spektroskopija rasejanja svetlosti (BLS), koristi svetlost za dobijanje informacija o viskoznosti plazme analizom interakcije svetlosti sa prirodnim akustičnim (hiperzvučnim) talasima u uzorku.
Koristeći ovu tehniku, istraživači su otkrili da postoje značajne razlike u izmerenoj viskoznosti i temperaturnoj zavisnosti viskoziteta uzoraka krvi pacijenata sa COVID-19.
„Razlike su bile posebno primetne na temperaturama iznad 38°C i izgleda da su povezane sa promenama u fizičkim svojstvima nekih sastojaka, zbog kojih se tečna plazma u celini ponaša drugačije“, izveštava Elsaiad.
Patološke abnormalnosti uočene u krvnoj plazmi mogu dovesti do izmenjenog ponašanja protoka u najmanjim krvnim sudovima i pružiti moguće objašnjenje za komplikacije do i uključujući otkazivanje više organa.
Merenje razlika u viskoznosti krvne plazme korišćenjem BLS otvara niz novih mogućnosti. „Iznad svega, rezultati naše studije mogu pomoći da se brzo proceni ozbiljnost bolesti prilikom praćenja pacijenata“, kaže vođa studije.
Na kraju krajeva, BLS nudi prednost u mogućnosti da analizira male količine plazme (manje od 100 mikrolitara) veoma brzo (za manje od jedne sekunde). Pored toga, stečeni uvidi mogli bi da pomognu u razvoju ciljanih terapijskih mera i poboljšaju naše razumevanje COVID-19 i drugih bolesti.
Potrebna su dalja istraživanja kako bi se testirala i optimizovala metoda za kliničku upotrebu. „Već istražujemo da li bi BLS mogao biti koristan i za prognozu post-COVID sindroma i drugih bolesti, dok istovremeno radimo na boljem razumevanju biofizičkih procesa odgovornih za neobično ponašanje koje posmatramo“, kaže Elsajad. Studija je sprovedena u saradnji sa istraživačima iz MedUni bečkog Centra za virusologiju i Klinik Favoriten.
