Proteini koji su ostali iza COVID-19 dugo nakon početne infekcije mogu uzrokovati pad nivoa kortizola u mozgu, zapaliti nervni sistem i pokrenuti njegove imune ćelije da hiperreaguju kada se pojavi drugi stresor, prema novom istraživanju na životinjama naučnika Univerziteta Kolorado Boulder.
Studija, objavljena u časopisu Mozak, ponašanje i imunitet, baca novo svetlo na ono što bi moglo da leži u osnovi neuroloških simptoma dugog COVID-a, teškog sindroma koji pogađa čak 35 odsto onih koji su zaraženi virusom.
Nalazi dolaze kada se COVID-a upečatljivo vraća u leto, sa porastom slučajeva u 84 zemlje, a brojni sportisti visokog profila na Olimpijskim igrama u Parizu su pozitivni.
„Naša studija sugeriše da bi nizak kortizol mogao da igra ključnu ulogu u pokretanju mnogih od ovih fizioloških promena koje ljudi doživljavaju sa dugim COVID-om“, rekao je glavni autor dr Metju Frank, viši naučni saradnik na Odeljenju za psihologiju i Neuronauka u CU Boulderu.
Prethodna istraživanja su pokazala da se SARS-CoV-2 antigeni, imunostimulišući proteini koje izlučuje virus koji izaziva COVID-19, zadržavaju u krvotoku dugih pacijenata sa COVID-om čak godinu dana nakon infekcije. Oni su takođe otkriveni u mozgu pacijenata sa COVID-om koji su umrli.
Da bi istražio kako takvi antigeni utiču na mozak i nervni sistem, istraživački tim je ubrizgao antigen nazvan S1 (podjedinica proteina „šiljke“) u kičmenu tečnost pacova i uporedio ih sa kontrolnom grupom.
Posle 7 dana, kod pacova izloženih S1, nivoi kortikosterona sličnog kortizolu su opali za 31% u hipokampusu, delu mozga povezanom sa pamćenjem, donošenjem odluka i učenjem. Posle 9 dana, nivoi su pali za 37%.
Devet dana je dug životni vek pacova“, rekao je Frenk, napominjući da pacovi u proseku žive dve do tri godine.
On napominje da je kortizol kritičan antiinflamator, pomaže u pretvaranju goriva u energiju i važan je za regulisanje krvnog pritiska i ciklusa spavanja i buđenja i držanje imunološkog odgovora na infekciju pod kontrolom. Jedna nedavna studija je pokazala da ljudi sa dugotrajnim COVID-om obično imaju nizak nivo kortizola. Isto tako i ljudi sa sindromom hroničnog umora, pokazuju istraživanja.
„Kortizol ima toliko korisnih svojstava da ako se smanji može imati niz negativnih posledica“, rekao je Frank.
U drugom eksperimentu, istraživači su izložili različite grupe pacova imunološkom stresoru (oslabljene bakterije) i posmatrali njihov otkucaj srca, temperaturu i ponašanje, kao i aktivnost imunih ćelija u mozgu zvanih glijalne ćelije.
Otkrili su da je grupa pacova koja je prethodno bila izložena COVID proteinu S1 daleko snažnije reagovala na stresor, sa izraženijim promenama u jelu, piću, ponašanju, osnovnoj telesnoj temperaturi i pulsu, više neuroinflamacije i jačoj aktivaciji glijala. ćelije.
„Prvi put pokazujemo da izlaganje antigenima koje je ovaj virus ostavio može zapravo da promeni imuni odgovor u mozgu tako da on preterano reaguje na naknadne stresore ili infekcije“, rekao je Frank.
On naglašava da je studija sprovedena na životinjama i da je potrebno više istraživanja da bi se utvrdilo da li i koliko nizak nivo kortizola može dovesti do dugih simptoma COVID-a kod ljudi.
Ali on teoretizira da bi proces mogao ići otprilike ovako: COVID antigeni snižavaju kortizol, koji služi da zadrži inflamatorne odgovore na stresore pod kontrolom u mozgu. Jednom kada se pojavi stresor – bilo da je to loš dan na poslu, blaga infekcija ili težak trening – upalni odgovor mozga se oslobađa bez tih granica i ozbiljni simptomi se vraćaju.
To može uključivati umor, depresiju, maglu mozga, nesanicu i probleme sa pamćenjem.
Frank je rekao da sumnja da bi samo tretmani kortizolom mogli biti efikasan tretman za dugotrajni COVID, jer ne bi došli do osnovnog uzroka i imali bi niz nuspojava.
Umesto toga, nalazi sugerišu da bi identifikovanje i minimiziranje različitih stresora moglo pomoći u upravljanju simptomima.
Iskorenjivanje izvora antigena – uključujući rezervoare tkiva u kojima se delovi virusa nastavljaju skrivati – takođe bi mogao biti pristup vredan istraživanja, sugeriše on.
„Postoji mnogo pojedinaca koji pate od ovog iscrpljujućeg sindroma. Ovo istraživanje nas približava razumevanju onoga što se neurobiološki dešava i kako kortizol može da igra ulogu“, rekao je Frank.
