Radeći sa ljudskim matičnim ćelijama koje formiraju neku vrstu „mini creva u jelu“, naučnici Johns Hopkins Medicine kažu da su pronašli nekoliko molekularnih mehanizama za dijareju povezanu sa COVID-19, sugerišući potencijalne načine da je kontrolišu.
Detalji eksperimenata na modelu ljudskog crevnog tkiva, nazvanom enteroidi, opisani su 30. jula u Cellular and Molecular Gastroenterology and Hepatology.
Uz neprijatne bolove, groznicu, bol u grlu, kašalj, respiratorni distres i druge simptome koji mogu da prate infekciju COVID-19, do polovine ljudi koji dobiju virus doživeće dijareju. Oko 30% njih će nastaviti da razvija dugotrajni COVID, upornu infekciju obeleženu iscrpljujućim simptomima, uključujući hronični bol, maglu u mozgu, kratak dah, bol u grudima i intenzivan umor.
„Dok dijareja COVID-19 nije opasna po život kao kolera, često može da predvidi ozbiljan slučaj i takođe ko dobije dugotrajni COVID sindrom“, kaže Mark Donovic, MD, emeritus profesor medicine i fiziologije na Univerzitetu Džon Hopkins. Lek.
Utvrđeni su neki aspekti dijareje COVID-19, uključujući da su ACE2, enzim za koji se virus vezuje, i TMPRSS2, enzim koji omogućava virusu da uđe u ćelije, prisutni u crevima. Do sada mehanizmi nisu bili shvaćeni, a ovo istraživanje stvara potpuniju sliku mehanizama koji bi mogli dovesti do potencijalnih tretmana.
U nastojanju da utvrde mehanizam kojim se pojavila dijareja COVID-19, Donovic i njegov tim su koristili model normalnih ljudskih creva nazvan enteroidi. Formirani stimulisanjem ljudskih matičnih ćelija da se razviju u mnoge ćelije koje oblažu creva, enteroidi formiraju jedan sloj ćelija u petrijevoj posudi orijentisanim u istom pravcu kao i normalno crevo.
Istraživački tim je izložio enteroide živom virusu SARS-CoV-2 i video promene u ekspresiji i funkciji proteina ćelija creva.
Kod tipične dijareje izazvane bakterijskim infekcijama, virusima ili neželjenim efektima lekova, postoje promene u transportnim proteinima koji pomeraju molekule kroz ćelijske membrane. Ove promene inhibiraju apsorpciju natrijuma i hlorida i proizvode sekreciju hlorida.
Kod dijareje COVID-19 javila su se oba efekta, što je uobičajeno kod dijarejnih bolesti. Donovic kaže da je, za razliku od mnogih dijarejnih bolesti u kojima se aktivira protein koji je osnova cistične fibroze, druga klasa proteina, nazvana kalcijumom aktivirani hloridni kanali, bila uključena u lučenje hlorida kod dijareje COVID-19.
Neobičan aspekt dijareje COVID-19 bio je da, dok su mnoge bolesti dijareje uzrokovane ili direktnim dejstvom na transportne proteine ili pratećom upalom, Donovic i njegov tim su videli kombinaciju ova dva u ćelijama enteroida.
Istraživači sugerišu da upala povezana sa dijarejom COVID-19 može biti slična inflamatornim efektima COVID-19 u plućima i drugim delovima tela. Ovo sugeriše da testiranje uloge inhibitora ovog odgovora može biti način lečenja dijareje COVID-19.
„Precizni mehanizmi dugog COVID-a su velika misterija, iako sada znamo da virus može dugo da opstane u crevima“, kaže Donovic. „Sledeće veliko pitanje je da se utvrdi šta tačno omogućava virusu da živi u crevima, a šta virusu da živi tokom dužeg vremenskog perioda.“
