Međunarodna saradnja koja uključuje Mardokov dečji istraživački institut, Rokfelerovu fondaciju, Mathematica i Britansku agenciju za zdravstvenu bezbednost bacila je svetlo na to kako različite zemlje prate otpadne vode tokom izbijanja zaraznih bolesti i gde se mogu poboljšati.
Za ovu studiju, uzorci iz postrojenja za prečišćavanje, reka, močvara i otvorenih odvoda prijavljeni su iz 43 zemlje, koje se prostiru na šest kontinenata, tokom 2022.
Profesorka Dečijeg Mardoka i Univerziteta u Melburnu Julie Bines, koja je radila sa kolegama sa Univerziteta Gadjah Mada u Džogdžakarti, rekla je da je tekuća pandemija COVID-19 istakla potrebu za robusnim i otpornim sistemima za nadzor bolesti.
„Uprkos decenijama finansiranja usmerenog na globalni nadzor zaraznih bolesti i znakove upozorenja koji dolaze iz tradicionalnih i netradicionalnih izvora podataka, veliki deo sveta je zatečen brzim širenjem SARS-CoV-2“, rekla je ona. .
„Pandemija bi se potencijalno mogla drugačije odvijati da je postojao namenski sistem za nadzor koji je bio u stalnoj pripravnosti, prenoseći informacije o patogenima koji kruže u životnoj sredini širom sveta. Sa takvim sistemom, stručnjaci su možda identifikovali SARS-CoV-2 daleko brže. Čak i da je širenje pandemije bilo neizbežno, zdravstveni sistemi bi mogli bolje da se pripreme za posledice uz naprednije obaveštenje, spasavajući mnoge živote.“
Istraživanje, objavljeno u The Lancet Global Health, pokazalo je da je praćenje varijanti SARS-CoV-2 češće u zemljama sa visokim prihodima (59 procenata) nego u zemljama nižeg srednjeg prihoda (13 procenata). Većina podataka se delila interno i sa partnerskim organizacijama, ali ne i javno i nije bilo sveobuhvatnih smernica za promovisanje etičkih praksi praćenja otpadnih voda.
„Otkrili smo da je testiranje na COVID-19 u otpadnoj vodi efikasan i objektivan način da se izmeri gde se bolest širi, a većina uzoraka je obrađena za manje od četiri dana“, rekao je profesor Bines.
Profesor Bines je rekao da bi se, uz stalnu pažnju i ulaganja, nadzor otpadnih voda mogao koristiti kao globalni sistem ranog upozoravanja na izbijanje zaraznih bolesti.
„Da bismo zaista unapredili praćenje otpadnih voda, potreban nam je globalni okvir koji uključuje fleksibilno testiranje, poboljšano prikupljanje podataka i izveštavanje, kao i etički nadzor koji ne marginalizuje dodatno ugrožene zajednice“, rekla je ona.
„Na ovaj način bismo mogli da identifikujemo niz trenutnih i budućih zdravstvenih pretnji kao što su kolera, mpok (ranije majmunske boginje), grip i tifus, pre nego što zauzmu zajednicu. Ali potrebna nam je podrška da razvijemo sisteme koji mogu precizno da hvataju, tumače i komuniciraju podaci iz različitih regiona, posebno ranjivih zajednica sa ograničenom infrastrukturom“.
