Mnogi mali organizmi, uključujući bakterije, gljivice i viruse, normalno žive na našim telima, pa čak i u nama. Oni se nazivaju mikrobiom. Veliki broj ovih organizama koji žive u gastrointestinalnom traktu zajednički su poznati kao crevni mikrobiom.
Sve više se prepoznaje da mikrobiom creva igra veliku ulogu u zdravlju i bolestima, posebno u vezi sa ljudskom fiziologijom, metabolizmom i imunološkom funkcijom.
Sada postoji više od 700 objavljenih radova koji se bave interakcijom između COVID-a i crevnog mikrobioma. Mnoge od ovih studija pokazuju mogući doprinos crevnih bakterija infekciji i težini COVID-a, kao i efekat koji COVID (i njegovo lečenje) potencijalno ima na naše crevne bakterije.
Sada, nova studija je otkrila da je ozbiljan COVID možda povezan sa gljivičnim bubama u našem mikrobiomu creva. To bi moglo biti kroz različite promene imunog sistema kao odgovor na specifične vrste gljivica.
Gljivični organizmi u mikrobiomu se nazivaju gljivična mikrobiota ili mikobiota. Iako je normalno imati niz gljivičnih organizama u crevima, promene u vrstama ili količini mogu biti povezane sa bolešću, baš kao i sa varijacijama u crevnim bakterijama.
U studiji objavljenoj u časopisu Proroda imunologije, istraživači su istražili mogući odnos između mikobiote i COVID-a na nekoliko različitih načina.
Prvo su uporedili pacijente sa i bez COVID-a, posmatrajući nivoe određenih gljivičnih organizama u uzorcima iz njihovih gastrointestinalnih trakta. Ovo je uključivalo 66 osoba sa teškim COVID-om, 25 sa umerenim COVID-om i 36 bez COVID-a.
Istraživači su takođe izmerili antitela u krvi učesnika protiv istih organizama, što nam daje do znanja da su izazvali imuni odgovor.
Da bi dalje istražili, istraživači su sproveli eksperimente na miševima. Dali su miševima neke od gljivičnih organizama uzetih od pacijenata sa COVID-om i izmerili neke od istih ishoda, uključujući antitela u krvi. Takođe su gledali da li će određeni tretmani, kao što su antifungici, napraviti razliku.
Iako ovo nije prva studija koja se bavi mikobiotom creva i COVID-om, veoma je sveobuhvatna i izveštava o nekim zanimljivim nalazima.
Istraživači su otkrili veću količinu gljivičnih organizama kod pacijenata koji su imali COVID u poređenju sa kontrolama koje nisu.
Antitela na određene gljive takođe su povećana u krvi pacijenata sa COVID-om. Drugim rečima, čini se da su prisustvo ovih gljivičnih organizama i povezani imuni odgovor povezani sa ozbiljnijom COVID infekcijom. Konkretno, dve vrste Candida i S. cerevisiae su povezane sa ozbiljnošću bolesti.
Kada su istraživači izolovali žive gljive iz fekalnih uzoraka pacijenata sa COVID-om, Candida albicans je bila uobičajena u crevima pacijenata sa COVID-om, a njen rast je bio u korelaciji sa težim oboljenjem.
Da bi se sagledao uticaj ovih gljivičnih vrsta na imuni odgovor, miševi su kolonizovani sojevima Candida izolovanim od pacijenata sa COVID-om.
Istraživači su otkrili da su stariji miševi koji su kolonizovani sa C. albicans, a zatim zaraženi COVID-om, pokazali veoma različit imuni odgovor u poređenju sa miševima kojima nije data gljivica Candida. Ovo uključuje više imunih ćelija zvanih neutrofili u krvi i povećanje drugih markera upale, uključujući pluća.
Neke od ovih promena su delimično rešene tretmanom protiv gljivica ili drugim specifičnim antiinflamatornim lekovima koji su pokazali korist kod pacijenata sa COVID-om.
Sve ovo sugeriše da varijacije u mikobioti mogu doprineti preteranom inflamatornom imunološkom odgovoru koji se vidi u teškim slučajevima COVID-a. Veza između gljivičnog mikrobioma i upale nije potpuno nova – druge studije su pokazale uticaj na upalna stanja povezana sa sličnim promenama u mikobioti.
Kao i kod svih studija, i ovde postoje neka ograničenja koja treba uzeti u obzir. Prvo, broj ljudskih učesnika bio je relativno nizak, sa samo 91 pacijentom sa COVID-om, a 36 u kontrolnoj grupi. Mnogi delovi studije analizirali su čak i manje grupe pacijenata ili uzorke pacijenata.
Drugo, studija je sprovedena 2020. tokom prvog talasa COVID infekcija. Od tada se mnogo toga promenilo, uključujući i sam virus. Većina ljudi sada nije samo vakcinisana, već je i ranije bila izložena virusu.
Bez obzira na to, ova studija otvara mnoge mogućnosti, uključujući možda mogućnost da se sagleda ko bi mogao biti veći rizik od težeg COVID-a na osnovu njihove mikobiote. Možda čak postoji mogućnost pokušaja da se promeni mikobiota kako bi se smanjili rizici od COVID infekcije. Ali da bismo došli do ovih tačaka, potrebno nam je mnogo više istraživanja.
Postoji više faktora koji određuju sastav našeg mikrobioma, uključujući mikobiotu. Oni će verovatno uključiti faktore ishrane i načina života zajedno sa drugim faktorima kao što su medicinska stanja i tretmani, kao što su antibiotici.
U ovoj fazi postoji manje predloženih intervencija za uticaj na mikobiotu nego za crevne bakterije. Ali studije poput ove koje pokazuju važnost gljivičnih buba u našim crevima će, nadamo se, dovesti do više istraživanja u ovoj oblasti.
