Veliki broj kriterijuma određuje da li se ozbiljno razbolimo od COVID-19 ili ne. Pored naših godina i svih prethodnih ili postojećih stanja, oni takođe uključuju genetske faktore. Od samog početka pandemije, Inicijativa za genetiku domaćina COVID-19 istražuje veze između genetskih faktora i teškog COVID-19. Međunarodni istraživački konzorcijum je sada otkrio 28 novih faktora rizika, čime je ukupan broj gena kandidata identifikovanih inicijativom povećan na 51. Njegovi nalazi su sada objavljeni u časopisu Nature.
„Poznavanje genetskih faktora rizika pomaže naučnicima da razviju uspešne lekove i bolje predvide rizike“, kaže dr Kerstin Ludvig sa Instituta za ljudsku genetiku pri Univerzitetskoj bolnici u Bonu, koja je takođe član ImmunoSensation2 klastera izvrsnosti Univerziteta u Bonu.
Međutim, da bi identifikovali gene ove vrste, istraživačima su potrebne ogromne grupe pacijenata, koji su retko svi na istom mestu u isto vreme. Zbog toga je pokrenuta Inicijativa za genetiku domaćina COVID-19 (COVID-19 HGI) kao veliki međunarodni projekat na početku pandemije. Cilj mu je da uporedi podatke iz pojedinačnih studija koje se postavljaju širom sveta i da ih sve zajedno istraži. To uključuje Bonner Studie zur COVID-Genetik (Bonska studija o COVID genetici, ili BoSCO), koja se nalazi u Univerzitetskoj bolnici.
Inicijativa za genetiku domaćina COVID-19 sada je objavila svoje najnovije nalaze, koje pokrivaju 82 pojedinačne studije, u časopisu Nature. Publikacija sadrži priloge od ukupno 3.669 autora sa četiri ugla sveta, uključujući BoSCO studijski tim na čelu sa Kerstin Ludvig i njenom koleginicom dr med. Akel Schmidt, koji je bio odgovoran za analizu podataka. Konzorcijum zajednički predvode Institut Broad u SAD i Institut za molekularnu medicinu Finske (FIMM). „Konzorcijum je uspešno identifikovao ukupno 51 faktor rizika, od kojih je 28 novo od prethodne publikacije“, izveštava Šmit.
Doprinos tima iz Bona sastojao se u regrutovanju dobrovoljaca za studiju, radu u laboratoriji na generisanju genetskih podataka u celini genoma o obolelim pacijentima plus kontrole kao osnove za poređenje, vršenju tehničkih i statističkih analiza ovih podataka i razmeni rezultata. sa timom za analizu podataka konzorcijuma u unapred definisanom formatu. „Takođe smo koordinirali saradnju sa drugim univerzitetskim bolnicama u Nemačkoj koje su dale doprinos kako bi se još više pacijenata uključilo u studiju BoSCO“, dodaje Kerstin Ludvig.
COVID-19 HGI je objavio svoje početne rezultate u Nature u decembru 2021. godine, dodajući svoje prvo ažuriranje u avgustu 2022. Najnovija publikacija stoga predstavlja drugo ažuriranje i očekuje se da će biti završni deo dokumentacije. Kerstin Ludvig kaže: „Sa 82 studije iz 35 zemalja i preko 200.000 učesnika u najvećoj podgrupi, skup podataka je najveći do sada.“
