Istraživanja su istakla kako su vremenski ekstremi pogoršani klimatskim promenama sada glavna pretnja za javno zdravlje.
Studija, koju je vodio Univerzitet u Bristolu i objavljena danas u Nature Communications, pokazala je kako je broj smrtnih slučajeva od temperaturnih opasnosti nadmašio broj umrlih od COVID-19 u jugozapadnom regionu Engleske, kada je Velika Britanija bila u nevolji. pandemija.
Vodeći autor dr Junis Lo, naučni saradnik za klimatske promene i zdravlje na Univerzitetskom institutu za životnu sredinu Cabot i Institutu za zdravstvena istraživanja Elizabet Blekvel, rekla je: „Statistički podaci su oštri i ilustruju koliko je veliko zdravstveno opterećenje nepovoljnih vremenskih uslova u Velika Britanija u trenutnoj klimi očekivao sam viši nivo smrtnosti od normalnog, jer je zemlja takođe doživela rekordan toplotni talas tokom vrhunca pandemije, ali stepen povećanja je iznenađujući i zabrinjavajući.
Istraživači su krenuli u akciju nakon što je Sir Patrick Vallance, bivši glavni naučni savetnik britanske vlade, na COP26 istakao da je klimatska kriza daleko veći problem od COVID-19, koji bi se pokazao fatalnim bez trenutnih promena.
Njihovi nalazi jasno dokazuju takve tvrdnje uz analizu koja otkriva da je smrtnost povezana sa temperaturom premašila smrtnost od COVID-19 za 8% u jugozapadnoj Engleskoj između 2020. i 2022. daleko od trećine manje (58%) u Istočnom Midlendsu u istom periodu.
Dr Lo je rekao: „Pandemija je s pravom izazvala ogromnu medijsku pažnju s obzirom na dnevne brifinge u kojima se objavljuje najnoviji broj smrtnih slučajeva i intervencije javnog zdravlja. Iako su mnogi, a u nekim delovima zemlje i više, ljudi umirali od visokih i niskih temperatura, Ovo je u velikoj meri prošlo ispod radara, rekordne temperature, koje su dostigle 40 stepeni, bile su povezane sa pozitivnim vestima o ljudima koji uživaju na suncu, što možda odražava opšti nedostatak svesti o tome koliko višak toplote može biti štetan.
Istraživanje je naglasilo kako su krize koje se poklapaju sa COVID-19 u kombinaciji sa toplotnim talasom ili, obrnuto, ekstremnim hladnoćama, dovele zdravstvene usluge pod pritisak bez presedana, potencijalno povećavajući gubitak života koji se može izbeći.
Nalazi su pokazali da je kombinovani višak smrtnih slučajeva od ekstremnih temperatura i COVID-19 između 2020. i 2022. bio najmanje dvostruko veći nego prethodne decenije, u zavisnosti od regiona.
Dr Lo je rekao: „Brojke jasno pokazuju koliko se negativne posledice pogoršavaju kada se istovremeno javljaju veliki zdravstveni i vremenski uslovi. Na primer, ekstremna hladnoća tokom izbijanja neočekivane bolesti stvara ogroman pritisak na dostupnost bolničkih kreveta. Ovo istraživanje stoga naglašava kako Ujedinjeno Kraljevstvo mora biti snažnije pripremljeno za takve mogućnosti, koje će se vjerovatno u budućnosti češće poklapati sa rastućim spektrom klimatskih promjena i drugih globalnih prijetnji po zdravlje.“
Sir Patrick Vallance je razgovarao o tome da li je moguće uporediti relativne uticaje COVID-19 na zdravlje i klimatske promene sa prof. Philom Tailorom, pro-rektorom za istraživanje i preduzetništvo, i Dann Mitchell-om, profesorom nauke o klimi na Univerzitetu u Bristolu u COP26, čiji je domaćin bio Glazgov 2021.
Prof. Mitchell i dr. Lo su pristupili analizi relevantnih statističkih podataka kako bi bolje razumeli komparativne zdravstvene posledice. Pisali su ser Patriku i podelili nalaze i bili su pozvani da ih predstave u Prirodnjačkom muzeju.
Koautor prof. Dann Mitchell je rekao: „Klimatske promene nisu samo pitanje životne sredine; to je stalni, osnovni stresor koji uvećava uticaje drugih globalnih kriza, uključujući pandemije, ratove i ekonomsku nestabilnost. Naše istraživanje ističe da je tokom Na vrhuncu pandemije COVID-19, složeni efekti ekstremnih temperatura doveli su do značajnog opterećenja smrtnosti u Velikoj Britaniji.
„Ovo je verovatno bilo mnogo veće u drugim, manje razvijenim zemljama. Naši dokazi ilustruju kako se klimatske promene mogu ukrštati sa drugim krizama i pogoršavati ih, stvarajući efekat multiplikatora koji može opteretiti zdravstvene sisteme, destabilizovati ekonomije i povećati društvene tenzije. Da bismo ublažili ove složene rizike , imperativ je integrisati otpornost na klimu u globalne zdravstvene, ekonomske i bezbednosne politike.“