Do 5,8 miliona dece i mladih u SAD iskusilo je simptome COVID-19 koji su trajali dugo nakon početne infekcije. Ali dijagnosticiranje pedijatrijskih post-akutnih posledica SARS-CoV-2 (PASC) – poznatih kao dugi COVID – kod dece ostaje izazov, jer može da utiče na bilo koji sistem organa u telu, simptomi se veoma razlikuju od pojedinca do pojedinca, a malo se zna o njegovom putanja kod pacijenata tokom vremena.
Dečija bolnica u Los Anđelesu je jedna od 10 pedijatrijskih lokacija uključenih u nacionalnu inicijativu Istraživanje COVID-a za poboljšanje oporavka (RECOVER), koju sponzorišu Nacionalni instituti za zdravlje radi poboljšanja dijagnoze, lečenja i prevencije dugotrajnog COVID-19 kod dece. CHLA istraživači i njihovi saradnici u Inicijativi RECOVER objavili su sveobuhvatan izveštaj o pedijatrijskim dugim simptomima COVID-a u časopisu Pedijatrija.
„U našoj klinici za dugoročni oporavak kod nekih pacijenata, neki pacijenti imaju simptome dva meseca, a postoje i drugi čiji simptomi još uvek nisu nestali ni dve godine kasnije“, kaže Sindhu Mohandas, MD, ko-direktor programa za zarazne bolesti sa imunokompromitovanim bolestima u Dečjoj bolnici Los. Angeles i koautor studije.
„Ali još uvek ne znamo koji pacijenti su u opasnosti od dugotrajnih simptoma. Do ovog izveštaja, lekari koji traže informacije mogli su da se pozivaju samo na male studije zasnovane na slučajevima. Pedijatrijski kliničari i istraživači sada mogu da koriste ovaj dokument za brzi pristup najnovije istraživanje o dugotrajnom COVID-u kod dece i upućivanje na izvorne studije“, nastavlja dr Mohandas.
Saradnici RECOVER-a širom zemlje pregledali su postojeće istraživanje o dugoročnom COVID-19 kod dece u svojim oblastima stručnosti, uključujući njegovu epidemiologiju, faktore rizika, kliničke karakteristike i ishode. „Naš cilj je bio da sumiramo sva raspoloživa znanja iz tih manjih članaka, izveštaja o slučajevima i studija zasnovanih na klinici o čitavom nizu dugih simptoma COVID-a koje vidimo širom SAD“, kaže dr Mohandas.
Njihovi nalazi su do sada otkrili nekoliko naznaka dugog rizika od COVID-a. Na primer, oko 45% dece koja su dugo razvila COVID iskusila su simptome COVID-19, a ne infekcije bez simptoma (15%). Ostali faktori uključuju stariju životnu dob, težu početnu infekciju COVID-19, broj prvobitno pogođenih različitih sistema organa, osnovna medicinska stanja i veću težinu.
Najčešći dugotrajni simptomi COVID-a kod dece uključuju umor, uporne glavobolje, slabost, mišićno-skeletni bol, kratak dah, gubitak ukusa i mirisa i vrtoglavicu. Između 2% i 44% dece sa dugotrajnim COVID-19 može da doživi poteškoće u koncentraciji – poznate kao magla mozga – nakon fizičkog ili mentalnog napora. Magla/umor mozga takođe može oponašati simptome mijalgičnog encefalomijelitisa – poznatog kao sindrom hroničnog umora. Ovo može trajati najmanje šest meseci i poremetiti svakodnevnu funkciju.
Dugi COVID je povezan sa novom pojavom dijabetesa tipa 1 ili tipa 2 oko mesec dana nakon početne infekcije. Dugi COVID je takođe povezan sa razvojem multisistemskog inflamatornog sindroma kod dece (MIS-C) – za koji se smatra da je uzrokovan abnormalno visokom aktivacijom imunog odgovora – uključujući oštećenje srca, nepravilan srčani ritam i abnormalnosti provodljivosti.
„Većina simptoma MIS-C nestaje nakon šest meseci, ali manjina dece i dalje ima neobjašnjivu netoleranciju i umor“, kaže Džon C. Vud, doktor medicine, kardiolog i istraživač u CHLA i koautor studije.
Pedijatri nedovoljno dijagnostikuju kovid, dodaje dr Vud. „Neki veruju da deca ne dobijaju dugo COVID, a drugi jednostavno ne znaju znakove i simptome. Mislim da je velika ‘dodata vrednost’ ovoj objavljenoj studiji to što ona pruža neke od karakterističnih ‘otisaka prstiju’ koje pedijatri mogu da koriste prepoznati dugi COVID“.
Dugi COVID može pogoršati hronična respiratorna stanja kao što je astma. Nekoliko studija je pokazalo da, iako se astma nije pogoršala tokom početne infekcije COVID-19, to je učinila tokom šest meseci nakon infekcije.
Dugi COVID takođe može pogoršati retku fibromialgiju i poremećaje vezivnog tkiva kao što su Ehlers-Danlosov sindrom ili Marfanov sindrom. Ova stanja su takođe povezana sa sindromom hroničnog umora i disregulacijom nevoljnih telesnih funkcija kao što su krvni pritisak i rad srca, što izaziva vrtoglavicu prilikom promene položaja ili stajanja, stanje kao što je sindrom posturalne ortostatske tahikardije (POTS).
„Morali smo da pratimo veliku grupu dece tokom dužeg vremenskog perioda da bismo videli prevalenciju i klinički tok nekih od ovih retkih simptoma“, kaže David Varburton, MD, istraživač matičnih ćelija i neonatolog u CHLA.
„Nadamo se da ovaj napor da se bolje razume dugo COVID-a može dovesti do dubljeg razumevanja i ovih drugih stanja – i do efikasnih tretmana. Sada prikupljamo informacije o simptomima koji se ponovo pojavljuju tokom vremena tokom perioda fizičkog i/ili psihološki stres i ponovna infekcija kako bi naučili kako sprečiti pojavu hroničnih stanja u odraslom dobu.“
