Istraživači sa Friedrich-Alekander-Universitat Erlangen-Nurnberg (FAU) i Universitatsklinikum Erlangen pregledali su muškarca koji je primio više od 200 vakcinacija protiv COVID-19. Za njegov slučaj saznali su iz novinskih izveštaja.
Do sada je bilo nejasno kakve bi efekte hipervakcinacija poput ove imala na imuni sistem. Neki naučnici su bili mišljenja da će imunološke ćelije postati manje efikasne nakon što se naviknu na antigene. Pokazalo se da to nije slučaj kod dotične osobe: njegov imuni sistem je potpuno funkcionalan.
Određene imune ćelije i antitela protiv SARS-CoV-2 čak su prisutna u znatno većim koncentracijama nego što je to slučaj kod ljudi koji su primili samo tri vakcine. Rezultati su objavljeni u časopisu The Lancet Infectious Diseases.
Više od 60 miliona ljudi u Nemačkoj je vakcinisano protiv SARS-korona virusa 2, većina njih nekoliko puta. Čovek kojeg su sada pregledali istraživači FAU-a tvrdi da je primio 217 vakcina iz privatnih razloga. Postoji zvanična potvrda za 134 od ovih vakcina.
„Za njegov slučaj saznali smo iz novinskih članaka“, objašnjava privatnidocent dr Kilijan Šober sa Instituta za mikrobiologiju – kliničku mikrobiologiju, imunologiju i higijenu (direktor prof. dr Kristijan Bogdan). „Potom smo ga kontaktirali i pozvali ga da se podvrgne raznim testovima u Erlangenu. Bio je veoma zainteresovan za to.“ Šober i njegove kolege su želeli da znaju kakve bi posledice imala ovakva hipervakcinacija. Kako to menja imuni odgovor?
Po pravilu, vakcinacije sadrže delove patogena ili neku vrstu plana izgradnje koji ćelije vakcinisane osobe mogu da iskoriste da same proizvode ove patogene komponente. Zahvaljujući ovim antigenima, imuni sistem uči da prepozna pravi patogen u slučaju kasnije infekcije. Tada može reagovati brže i nasilnije. Ali šta se dešava ako je imuni sistem tela izuzetno često izložen specifičnom antigenu?
„To može biti slučaj kod hronične infekcije kao što je HIV ili hepatitis B, koja ima redovne napade“, objašnjava Šober. „Postoji indikacija da se određene vrste imunih ćelija, poznate kao T-ćelije, tada zamaraju, što dovodi do toga da oslobađaju manje proinflamatornih supstanci glasnika.“ Ovaj i drugi efekti izazvani navikavanjem ćelija na antigene mogu oslabiti imuni sistem. Imuni sistem tada više nije u stanju da se tako efikasno bori protiv patogena.
Međutim, trenutna studija, koja je uključivala i istraživače iz Minhena i Beča, ne daje nikakve naznake da je to slučaj. „Pojedinac je prošao razne testove krvi poslednjih godina“, objašnjava Šober.
„On nam je dao dozvolu da procenimo rezultate ovih analiza. U nekim slučajevima uzorci su bili zamrznuti i mogli smo da ih sami ispitamo. Takođe smo mogli da uzmemo uzorke krvi i kada je čovek primio dalju vakcinaciju tokom Uspeli smo da upotrebimo ove uzorke da utvrdimo tačno kako imuni sistem reaguje na vakcinaciju.“
Rezultati su pokazali da pojedinac ima veliki broj T-efektorskih ćelija protiv SARS-CoV-2. Oni deluju kao sopstveni vojnici tela koji se bore protiv virusa. Ispitanik je čak imao više njih u poređenju sa kontrolnom grupom ljudi koji su primili tri vakcinacije. Istraživači nisu primetili nikakav zamor u ovim efektorskim ćelijama, one su bile slično efikasne kao i one u kontrolnoj grupi koja je primila normalan broj vakcinacija.
Memorijske T ćelije su još jedan aspekt koji su istraživači istražili. To su ćelije u preliminarnoj fazi, pre efektorskih ćelija. Slično matičnim ćelijama, ove ćelije mogu da dopune broj odgovarajućih efektorskih ćelija. „Broj memorijskih ćelija bio je jednako visok u našem testnom slučaju kao i u kontrolnoj grupi“, objašnjava Katarina Kočer, jedan od vodećih autora studije.
Sve u svemu, nismo pronašli nikakve indikacije za slabiji imuni odgovor, naprotiv. Pored toga, čak i 217. vakcinacija koju je muškarac primio tokom studije i dalje je imala efekta: broj antitela protiv SARS-CoV-2 se značajno povećao kao rezultat.
Dalji testovi su pokazali da nije došlo do promene u efikasnosti imunog sistema protiv drugih patogena. Stoga se čini da hipervakcinacija nije oštetila imuni sistem kao takav.
„Naš test slučaj je vakcinisan sa ukupno osam različitih vakcina, uključujući različite dostupne mRNK vakcine“, navodi dr Kilijan Šober. „Zapažanje da nisu izazvani primetni neželjeni efekti uprkos ovoj izvanrednoj hipervakcinaciji ukazuje na to da lekovi imaju dobar stepen podnošljivosti.“
Međutim, ovo je jedan pojedinačni slučaj. Rezultati nisu dovoljni za donošenje dalekosežnih zaključaka, a kamoli za preporuke za širu javnost. „Trenutna istraživanja pokazuju da vakcinacija sa tri doze, zajedno sa redovnim dopunskim vakcinama za osetljive grupe, ostaje favorizovan pristup. Nema naznaka da je potrebno više vakcina.“
